субота, 14. децембар 2019.
субота, 24. јануар 2015.
Božićni – zimski uspon na
Rtanj
Kao i
prethodnih, tako i ove godine još je jednom potvrđena uspešna saradnja OPSD
„Dragan Radosavljević“ i Kluba ljubitelja timočkih pruga.
Akcija
božićnog – zimskog uspona organizuje se na nivou republike Srbije i dolaze planinari
i zaljubljenici prirode iz svih krajeva Srbije, a ove godine bilo ih je i iz
susedne Bugarske, ukupno oko 750-800 učesnika.
Četvoročlana
ekipa iz Kluba, u okviru OPSD „Dragan Radosavljević“, učestvovala je u božićnom
– zimskom usponu veoma uspešno po svim pitanjima-principima dobro organizovane
planinarske akcije.
Vreme, koje
nam nije bilo baš naklonjeno, nije uspelo da nas spreči u usponu koji je počeo
po blagoj kišici.
Staza je
bila pod snegom što je bilo dobro je rnije bilo blata i vode sem na pojedinim
mestima.
U toku uspona
vidljivo je u velikom broju polomljeno drveće od težine leda. Šteta je
očigledna.
Malo odmora
pogotovo na početku nije na odmet.
Dolazak do
prve baze bio je malo teži po principu da je svaki početak težak.
Tu je bilo
mesto i za malo okrepljenje.
A neki su se
i presvlačili
Od prve baze
penjanje dobija težinu, jer počinje težak uspon na plato Baba. U toku uspona na
kratkim zastancima pruža se predivna panorama na selo Rtanj i okolinu.
Ovde se vidi
pokret grupe iz sela.
Do platoa
bilo je pet baza i kod svake je bio mali predah.
Na pojedinim
mestima su organizatori sa razlogom postavili
i neophodnu pomoć.
U toku
uspona nekoliko puta se menjalo vreme.
Nakon
dolaska na plato svi učesnici imaju duži predash jer predstoji težak uspon na
sam vrh. Taj se predah koristi za odmor, presvlačenje, doručak i ostale
pripreme.
Nakon
doručka trebalo je sve to spakovati i pripremiti se za vrh.
Pokret.
Ka vrhu se
krenulo sa optimizmom, sve dok pripadnici GSS nisu zabranili dalji uspon zbog
nevremena koje je besnelo na vrhu.
Kažu da je
spuštanje jednako teško kao i uspon ako ne i teže.
Motel koji
je bio pun ko oko kada se sve završi izgleda ovako.
Na kraju
ostaje još jedno lepo iskustvo sa zimskog uspona na čuvenu planinu Rtanj i
druženje sa ljudima koji su otprilike kao vi – etuzijasti i zaljubljenici u
prirodu i sve što je prirodno.
Verujte nije
bilo teško, a i ono malo težine anulira vedri duh napred pomenutih ljudi.
SAMO TREBA HTETI !
субота, 15. новембар 2014.
Posle jedne decenije
Некако с пролећа 2004. године током једног од својих дружења, група пријатеља је спонтано одлучила да изађе из затвореног простора и проведе време на мало другачији начин. Најинтересантнији предлог је био да се пешице пређе одређени део трасе пруге уског колосека, о коме се у том тренутку мало знало изузев сећања на спорог „ћиру параћинца“ којим се путовало до јаза или Звездана на купање или Гамзиградске бање ради излета.
И не само до њих, већ да се обиђе цела траса пруге уског колосека која се од Зајечара, долином Црног Тимока и даље преко брда и планина црноречја, пробијала кривудавом путањом све до параћинске котлине исписујући при том, дивне странице свог кривудања и урезујући једну епоху тимочких железница у памћењe генерација.
Пошто је предлог прихваћен од свих, подељена су задужења и одређен је датум - субота, 10.4.2004. године. Договореног дана, пешачки воз мале групе најупорнијих је кренуо праћен пролећном кишом која је убрзо престала да пада. Званично испраћена сигналним знаком "полазак" и звиждуком дежурног отправника возова, групу пешака су чинили: Зоран Цвијетичанин-Цвиле, Петар Аранћеловић-Пера и Дејановић Драгомир-Дејана, а подршку су им пружили Бранислав Ићитовић-Бранче и Јовановић Драган-Шериф.
Сама одлука о чувању успомена прерасла је у идеју о оснивању и раду Клуба љубитеља тимочких пруга. Она је базирана на жељи да се очувају памћења, на поштовању и неговању железничких традиција и људи који су је стварали.
Учешће у раду Клуба узимају сви поштоваоци железнице, пре свега уског колосека који сматрају да својим радом и ангажовањем могу допринети реализацији идеје.
Клуб је основан 05. Јануара 2005. године, а прва активност се одржала на данашњи дан.
Зашто пешке?
Да би се уживало у природним лепотама предела где је пролазио Ћира и да би се сачувала успомена на њега, железничке станице, скретнице, водонапојнике, људе који су одржавали пругу, који су пробијали тунеле, градили железничке мостове…
Тај пут пређен пешке оставља упечатљиво сећање код учесника - пешака и та активност у својој пуној атрактивности названа је „пешачка носталгија“.
Идеја да се пешачком носталгијом обиђу све пруге уског колосека од прве која је изграђена па на даље, на територији тимочке крајине, а и шире, добијала је временом све више присталица тако да је постала препознатљиво обележје Клуба. Наравно, није у питању пуко пешачење одређеном трасом, већ и сагледавање историјских и културних момената везаних за трасу, насеље, објекат на траси, мост на прузи…
И није само пешачка носталгија једина активност Клуба.
Ту су присутне и друге активности попут:
- учешће у организовању разних изложби локалног, регионалног и међудржавног значаја,
- помоћ позоришту „Зоран Радмиловић“ и учешће у орнизовању разних позоришних представа са темама из железничког живота,
- помоћ Народном музеју Зајечар и учешће у организовању његових програмских активности,
- помоћ и учешће у организовању осталих сличних активности са сродним организацијама у граду и ван њега(„Возољубитељи“ – Београд, „Љубитељи железница“ – Ниш...),
- непрекидна сарадња са другим организацијама које имају сличне циљеве и програмске активности,
-рад на оспособљавању два објекта која су додељена Клубу на трајно коришћење: вагон некадашњег моторног воза серије ВТ 137 који је добијен 20. Августа 2005. године од Секције за вучу возова Зајечар на трајно коришћење и који се адаптира за будући „Железнички музеј тимочке крајине“, као и зграда железничке станице Вратарница, добијена на трајно коришћење 2006. године од Секције за саобраћајне послове Зајечар и која се адаптира за музејско – туристички комплекс „ЖС Вратарница“; оба ова објекта су у функцији проширивања знања о железници и обогаћивања туристичких садржаја Тимочке крајине, затим
- сакупљање старих фотографија, одеће, значки и свакојаких других предмета који су се некада користили на железници у било коју сврху и њихово „преименовање“ у музејске експонате,
- веома садржајна сардња са културним и другим институцијама града и ван њега: позориште „Зоран Радмиловић“, Народни музеј Зајечар, Музеј Крајине Неготин, Музеј угљарства – Сењски Рудник, задужбина „Никола Пашић“, Радул-бегов конак, ловачка друштва, ОПСД „Драган Радосављевић“, Историјски архиви Зајечар и Неготин, скоро све основне и средње школе, као и друге институције са сличним програмским садржајима,
- учешће и сарадња на реализацији два пројекта која још увек, нажалост код нас нису довољно афирмисана, а за која имамо одличне услове: GREEN WAYS – ЗЕЛЕНА СТАЗА, а који подразумева пешачење трасама некадашњих железничких пруга(седиште је у Бриселу – Белгија) и EUROVELO који подразумева бициклистичке руте поред знаменитих објеката, река, планина, манастира... и чији би правц бр. 6 ишао трасом некадашње Белгијске пруге,
- учешће и сарадња у организацији планинарске акције „Божићног успона на Ртањ“ и акција на другим планинама,
- учешће и сарадња у организацији манифестације „Ноћ музеја“ у Зајечару, као и
- друге активности које доприносе реализацији идеје и циљева Клуба.
Како је у питању јубиларна 10 - годишњица постојања и рада Клуба, дозволићете драги читаоче да Вас подсетимо на досадашњи рад.
И на крају, у Клубу је тренутно учлањено око 80 чланова разне старосне доби и стручних квалификација.
Сви су једнаки у активностима и рад се заснива на доборовољности.
Надамо се да смо Вам мало приближили Клуб љубитеља тимочких пруга и да ће те бити пријатно изненађени његовим активностима и досадашњим радом, као и његовим резултатима.
УЧЛАНИТЕ СЕ И ВИ
САМО ТРЕБА ХТЕТИ
Преглед изведених акција
Редни број
|
Релација
|
Датум
|
Бр.
учесника
|
Бр.акција
/бр.учесн.
|
1
|
Зајечар - Метовница
|
10.04.2004.
|
5
|
5 / 198
|
2
|
Метовница-Боговина
|
24.04.2004.
|
22
| |
3
|
Боговина - Мирово
|
15.05.2004.
|
11
| |
4
|
Мирово – Криви вир
|
05.06.2004.
|
30
| |
5
|
Криви вир – Извор параћински (Манастир Света Петка)
|
11.-12.09.2004.
|
130
| |
6
|
Зајечар - Метовница
|
21.05.2005.
|
5
|
1 / 5
|
7
|
Бор - Метовница
|
23.09.2006.
|
19
|
1 / 19
|
8
|
Бор – Црни врх
|
28.04.2007.
|
16
|
1 / 16
|
9
|
Вршка чука – Влашки До
|
05.04.2008.
|
120
|
2 / 145
|
10
|
Вражогрнац - Трнавац
|
10.05.2008.
|
25
| |
11
|
Сврљишки Миљковац - Подвис
|
11.04.2009.
|
20
|
2 / 37
|
12
|
Сење – Сењски Рудник
|
06.-07.06.2009.
|
17
| |
13
|
Нишевац – Сврљишки Миљковац
|
10.04.2010.
|
10
|
3 / 28
|
14
|
Књажевац-Вина
|
15.05.2010.
|
6
| |
15
|
Хајдук Вељкова пруга
|
21.08.2010.
|
12
| |
Укупно
|
443
|
15 / 443
|
Музејски простори :
- МУЗЕЈСКО ТУРИСТИЧКИ КОМПЛЕКС „ЖС ВРАТАРНИЦА
Спомен обележја:
Споменик „Прва станица Белгијске пруге“ у Влашком долу, отворен 05. Априла 2008. године у присуству Градоначелника Зајечара и амбасадора Белгије у Србији.
И З Л О Ж Б Е
КОЈЕ ЈЕ ОРГАНИЗОВАО И РЕАЛИЗОВАО КЛУБ ЉУБИТЕЉА ТИМОЧКИХ ПРУГА
ИЛИ ЈЕ УЧЕСТВОВАО У ОРГАНИЗАЦИЈИ И РЕАЛИЗАЦИЈИ
Ред.бр.
|
Назив изложбе
|
Повод
|
Место
|
Време
|
Примедба
|
1
|
„Трагом Ћире Параћинца“
|
Након обиласка пруге
|
Задужбина „Никола Пашић“
|
17.05.2005.
|
Зајечар
|
2
|
„Белгијска пруга – фотографије, документи и материјални предмети поводом 120 година прве индустријске пруге у Србији“
|
Обележавање 120.- те годишњице Белгијске пруге
|
Конак „Кнеза Тодорчета“
|
11.05.2007.
|
Неготин
|
3
|
„Белгијска пруга крај Тимока“
|
Обележавање 120.- те г-це Белгијске пруге
|
Задужбина „Никола Пашић“
|
18.09. 2008.
|
Зајечар
|
4
|
„Један век железнице у Зајечару“
|
1 век од доласка првог воза у Зајечар (13.08.1909.год.)
|
Радул - бегов конак
|
29.12. 2009.
| |
5
|
„Белгија у Србији до 1918. године“
|
Утицај Белгије на индустријски развој Србије
|
САНУ Народни музеј
|
15.10. 2010.
|
Београд Зајечар
|
6
|
„Историјске везе и сарадња између централних банака Србије и Белгије 1883. – 2010.“
|
Обележавање међународног дана франкофоније и потписивање Протокола о сарадњи између Европске Централне банке и НБС
|
Народна банка Србије
|
18.03. 2011.
|
Београд
|
7
|
„160 година угљарства у Србији“
|
Обележавање 160 година од почетка угљарства у Србији и почетак њене индустријализације.
|
Задужбина „Никола Пашић“
|
03.06.2013.
|
Зајечар
|
Пријавите се на:
Постови (Atom)