ОСНИВАЊЕ ШКОЛЕ У СЕЊСКОМ РУДНИКУ

ОСНИВАЊЕ ШКОЛЕ У СЕЊСКОМ РУДНИКУ

Деведесете године XIX века су године убрзаног развоја Сењског Мајдана и период нарастања све већег броја становника. Иако услови за породични живот нису били сјајни, све већи број рудара опредељивао

се да ту доведе породицу и са њом започне нови живот. Већа популација становништва, захтевала је промене и напредак на културном и образовном плану. У оближњем селу Сењу и вароши Ћуприја већ су постојале установе образовања, основне школе, па се и код рудара појавила жеља да се и њихови нараштаји образују и стекну основно знање. И поред недостатака наставног кадра и просторија за школу, уз помоћ Управе рудника, 1896. године почела је са радом основна школа.

Деца су похађала наставу у просторијама радничке прозивнице, а међу првим учитељима били су поп Михајло и његова супруга Марија Стојановић. Са мушким одељењем радио је поп Михајло, а са женским одељењем његова супруга Марија. У извештају школског надзорника Драгослава Антића из 1899. године забележено је „Обе школе, и мушка и женска, смештене су у једној згради која је у добром стању и удобна за школу”. У првим годинама рада школа је издржавана од прихода који су прикупљaни од самих радника. У ту сврху образован је Школски фонд из кога је учитељу давана извесна новчана награда, док се остали новац трошио на куповину одеће сиромашним ученицима. Овај фонд је издржавао школу све док она није потпала под издржавање среза. Рад школе нарочито је помагао управник рудника Сава Новаковић и надзорни инжењер Радомир Симоновић.

Након првог тромесечја 14. децембра 1903. године из извештаја Јос.В. Стојановића, школског надзорника за срез Параћински, коме припадашкола у Сењском Руднику, школу је уписао 61 ученик од чега 27 ученика и 34 ученица На редовну наставу није долазило 6 ученика и 5 ученица. Уредно наставу похађа 21 ученик и 29 ученица, укупно 50. Из овог податка може се видети да је школу похађало више девојчица него дечака. Поред деце из Сењског Рудника школу су похађала и деца из Сисевца. Учитељи поп Михајло и његова супруга Марија имали су две кћери, Вукосаву и Видосаву, а становали су у згради где и рударски инжењери. Поп Михајло, обављао је и свештеничку дужност и био је један од виђенијих људи у насељу, дружељубив, а у слободно време бавио се пчеларством. У свом шљивару, на месту где су сада базени за купање, имао је трмке „вршкаре” где је неговао пчеле. Старија ћерка Вукосава радила је у Дирекцији рудника, а млађа Видосава била је учитељица.Балкански ратови и Први светски рат пореметили су редовну наставу у школи, а једно време она је прекидана у потпуности, да би 1919. године она била нормализована. Од 1923. године учитељ и управитељ школе је Илија Ћетковић. За време његовог службовања питање издржавања школе решено је на други начин.

Наиме одлуком Министра шума и рудника број 10949 од 5. 2. 1925. године издато је наређење Управи Сењског Рудника о издржавању школе. Тада је у школи било 50 ђака. У то време писало се на таблици са крижуљама, а брисало се сунђером. Тек после првог полугођа прелазило се на оловку и писање у свеску. Лепо писање (краснопис) био је обавезан предмет, писало се пером и мастилом. Пензионисањем попа Михајла, 1928. године учитељску дужност преузима учитељ Александар Милојевић и његова супруга Нада. Становали су у згради школе где се данас налази продавница. Крајем 1929. године је донет, а допуњен 1930. године „Закон о народним школама”. Овим законом основна настава постаје општа, обавезна и бесплатна. Сва деца са навршених 7 година, која су психофизички здрава морају се уписати у школу и редовно је похађати. Изостанци ученика морају се оправдавати. За недолазак ученика у школу следи опомена и казна за родитеље. Нови закон предвиђа да се напредовање ученика оцењује два пута годишње. На основу оцене, успеха и целокупног напретка на крају школске године врши се превођење ученика у старије разреде. Забрањује се употреба телесних казни у школама. Закон прописује следеће предмете: наука о вери са моралним поукама, народни језик, народна повест, земљопис, рачун са основама геометрије и геометријског цртања, познавање природе, привредна знања, хигијена, домаћинство, ручни рад, цртање, лепо писање, певање, телесне вежбе (по Соколском систему. Школска година траје десет месеци а школски одмор је у јулу и августу. Завршна школска свечаност је28. јуна на Видовдан.

Веронауку је према неким подацима од 1932. године предавао поп Макса. Кажу да је био добар предавач, идол доброте и смирености. Ученици школе са учитељима и родитељима учествовали су на прославама верских празника Врбице и Покладе.

Од 1940. године и за читаво време окупације, учитељску дужност обављао је Ђока Станојковић са супругом Катарином. У исто време са њима су радили учитељ Чеда Јовановић, његова супруга Радмила и Круна Стојановић. Чедомир Јовановић једно време је био и управитељ школе 1943/44. а у школи је било укупно 16 ђака и то 7 дечака и 9 девојчица. За време окупације школа није прекидала са радом али је радила у знатноотежаним условима.

РАДНИЧКА ГИМНАЗИЈА

При основној школи, 1955. године отворена је школа за опште образовање радника, тзв. „Радничка гимназија”. За њу је владало велико интересовање код радника, рудара и осталог становништва. Те године уписано је 39 полазника а школа је радила сваког дана у вечерњим сатима. Наставу у школи изводили су углавном редовни наставници осмогодишње школе.Управитељ школе био је Душан Прица, учитељ осмогодишње школе, а предавачи су били учитељи Војислав Ђукановић, Верослава Танчић, Вера Зисић, др Лазар Ивковић и други.

ТЕЧАЈ ЗА ЗДРАВСТВЕНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ

При школи је радио и течај за здравствено просвећивање женске омладине. Течај се одвијао од новембра до априла. Наставу су изводили углавном редовни наставници осмогодишње школе али и др Рада Савић,

болничарка Видосава Митровић и лекарски помоћник Милован Тодоровић. Руководилац течаја била је Верослава Танчић, учитељица осмогодишње школе.

РУДАРСКА ШКОЛА

Школа за образовање рудара радила је у Сењском Руднику у згради бивше дирекције Сењско-Ресавских рудника, а сада згради осмогодишње школе у периоду од 1959. до 1962. године и у њој су се ишколовале две

генерације рудара. У школи су се образовали радници „Рембас”-а који су уз двогодишње школовање стицали диплому квалификованог копача угља и као таква била је призната у целој земљи. Управитељ школе био је Врачар Светозар, а наставни кадар сачињавали су и Божидар Васић, Славољуб Вучковић, Раша Стојадиновић, Прежа Михајловић и други. Полазници су један дан похађали школу, а један дан проводили на пракси у јами о чему су бринули Арсеније Вукосављевић и Милија Витановић, искусни рударски стручњаци. Из ове генерације су након завршетка школе цео свој радни век провели у јами Сењски Рудник: Бора Томић, Предраг Николић, Чедомир Јањић, Влајко Анђелковић.

За полазнике из других насељених места био је обезбеђен смештај у интернату који се налазио на спрату школе, а домар је био Радосав Сибиновић. По завршетку рударске школе они најбољи наставили су даље

школовање у надзорничкој школи у Књажевцу.

Управитељи школе 1923 - 1969

1. Илија Ћетковић, од 1923. године

2. Ђока Станојковић, од 1940. године

3. Чеда Јовановић, од 1943. године

4. Олга Фиртл, од 1949. године

5. Јелена Павловић, од 1951. године

6. Војислав Ђукановић, од 1954. године

7. Војислав Ђукановић, први управитељ осмогодишње школе од 1955. године

8. Рабреновић Савић, од 1956. године

9. Војислав Ђукановић, од 1958. године

10. Гвозден Јончић, од 1960. до 1962. године

11. Светозар Врачар, од 1962. до 1969. године

Интеграција школа 1969./70. године

Сењски Рудник – Равнa Река – Ресавица

Директори матичне школе у Ресавици

1. Славко Петровић, наставник српског језика

2. Слободан Спајић, наставник математике

3. Љубомир Милојковић, наставник математике

4. Слободан Спајић, наставник математике

5. Живорад Антић, професор

Учитељи и наставници 1896-2007

1. Поп Михајло Стојановић, учитељ

2. Попадија Марија Стојановић, учитељ

3. Илија Ћетковић, учитељ

4. Александар Милојевић, учитељ

5. Нада Милојевић, учитељ

6. Ђока Станојковић, учитељ

7. Катарина Станојковић, учитељ

8. Чеда Јовановић, учитељ

9. Рада Јовановић, учитељ

10. Круна Стојановић, учитељ

11. Аца Јовановић, учитељ

12. Драгиња Кочовић, учитељ

13. Јелена Павловић, учитељ

14. Роксанда Мркић, учитељ

15. Спасоје Жунић, учитељ

16. Олга Фиртл, учитељ

17. Милица Рајић, учитељ

18. Милица Поповић, учитељ

19. Војислав Ђукановић, учитељ

20. Миодраг Живановић, учитељ

21. Душан Прица, учитељ

22. Милица Прица, учитељ

23. Верослава Танчић – Ђукановић, учитељ

24. Вера Зисић, учитељ

25. Рабреновић Савић, наставник

26. Милан Лаушевић, наставник

27. Владанка Лаушевић, наставник

28. Јелена Анастасовска, професор српског језика

29. Дивна Никашиновић, наставник географије и историје

30. Ђурђевка Јончић, учитељ

31. Гвозден Јончић, наставник хемије, биологије и хигијене

32. Љубодраг Ивошевић, наст. француског језика и фискултуре

33. Живана Пешић, наставник математике и физике

34. Радмила Врачар, учитељ

35. Станислава Стаменковић, учитељ

36. Предраг Михајловић, учитељ

37. Миливоје Стаменковић, наставник српског и руског језика

38. Томислав Готић, наставник географије

39. Драган Гаврилов, наставник физичког васпитања

40. Радмила Станојловић, наставник француског језика

41. Славољуб Вучковић, наставник математике

42. Гвоздена Савић, учитељ у истуреном одељењу у Сисевцу

43. Милена Вучковић, наставник домаћинства

44. Миодраг Манчић, професор хемије

45. Миливоје Чађеновић, наставник географије и историје

46. Драгица Манчић, учитељ

47. Слободанка Шарац, учитељ

48. Милорад Јовановић, учитељ

49. Драгица Станковић, наставник биологије и хемије

50. Надица Петричевић – Милојковић, наставник српског језика

51. Олгица Јакубеску, наставник српског језика

52. Љубица Ненадовић, наставник руског језика

53. Мирослав Милојковић, наставник биологије и хемије

54. Петар Трајановић, наставник физичког васпитања

55. Вуле Вулић, наставник хемије

56. Милена Вулић, учитељ

57. Радосав Станковић, наставник музичког васпитања

58. Мирослав Митровић, наставник математике

59. Мила Видојевић, наставник физичког васпитања

60. Хилда Линцнер – Стевановић, наставник музичког васпитања

61. Љуба Стојановић, наставник домаћинства

62. Слободан Видојевић, наставник ликовног васпитања

63. Милосав Станимировић, наставник математике

64. Љуба Милојковић, наставник математике

65. Олгица Стошић, наставник физичког васпитања

66. Стеван Радосављевић, наставник математике и физике

67. Милојко Петронијевић, наставник биологије

68. Милосав Чворовић, наставник српског језика

69. Душанка Јевђовић, наставник руског језика

70. Сребра Стоиљковић, наставник руског језика

71. Драгица Апостоловић, наставник домаћинства

72. Мирјана Стефановић, наставник разредне наставе

73. Јасмина Ковачевић, наставник разредне наставе

74. Гордана Нешић, наставник српског језика

75. Мирољуб Стоиљковић, наставник руског језика

76. Весна Ламперт, наставник разредне наставе

77. Милан Лазић, наставник математике

78. Мирјана Јанковић, наставник музичког васпитања

79. Снежана Михајловић, наставник разредне наставе

80. Снежана Петровић, наставник хемије

81. Сузана Милојевић, наставник хемије

82. Миломир Ивановић, наставник енглеског језика

83. Александра Пешић, наставник историје и географије

84. Станиша Андрејић, наставник енглеског језика

85. Јована Аранђеловић, наставник техничког и биологије