ПРОЈЕКАТ ОБНОВЕ МУЗЕЈСКОГ КОМПЛЕКСА

11.07.1853 ...

ФЕЛИКС ХОФМАН

УПРАВНИЦИ „СЕЊСКОГ РУДНИКА”

1. Бранковић Ђорђе (1853. године)
2. Божић Василије
3. Шефел Емануел
4. Рашковић Михајло
5. Хофман Феликс
6. Радовановић Михајло
7. Гикић Светислав
8. Релинг Хајнрих
9. Милојковић Јован инж.
10. Илић Петар
11. Новаковић Сава
12. Шулц Еуген
13. Симеуновић Драгољуб
14. Степановић Драгутин
15. Мишковић Владимир
16. Мајић Христифор
17. Матејка Владислав
18. Павловић Љубиша
19. Вељковић Иван
20. Вуловић Милан
21. Драшкоци Јулиус (1922)
22. Урбанец Карло (1926)
23. Бутулић Иван (1927)
24. Дојчанск Звонимир (1936)
25. Чернеч Ернест (1939)
26. Петковић Велимир (1940)
27. Филиповић Филип (1941)
28. Јокановић Бранко (1943)
29. Ђорђевић Василије (1939)
30. Мисита Ристо (1940)
31. Бурник Ладислав (1941)
32. Брусин Љубомир (1942)
33. Павосавић Љубомир (1945)
34. Ђорђевић Александар (1949)
35. Танчић Јосиф (1949)
36. Бајић Момчило (1953)
37. Вучић Милутин (1956)
38. Ристић Божидар (1958)
39. Драгутиновић Миодраг (1963)
40. Првуловић Милутин (1964)
41. Петровић Душан (1965. -1969.)
42. Стојадиновић Радомир (1969-1972.)
43. Гајић Милан (1972. -1976.)
44. Новаковић Момир (1976. -)
45. Ивановић Драгољуб (1978-80)
46. Милановић Ратко (1980-83)
47. Радивојевић Владимир (1983-85)
48. Константиновић Александар (1985-89)
49. Ђурашковић Живојин (1989-91)
50. Бугарић Миливоје (1991-93)
51. Ћеловић Шћепо (1993-94)
52. Вуковић Иван (1994-95)
53. Новинић Ненад (1995. – 1998.)
54. Баиловић Благоје (1998. – 2003.)
55. Максимовић Бранислав(2003. – 2007.)
56. Баиловић Благоје (од 2007. год.)

ИНЖЕЊЕРИ КОЈИ СУ РАДИЛИ У СЕЊСКОМ РУДНИКУ ПОСЛЕ 1945 године

1. Петковић Велимир
2. Рајковић Вукас
3. Милосављевић Слободан
4. Jока Радивоје
5. Живановић Милан
6. Миличевић Момчило (од 1974. год.)
7. Живковић Миодраг (од 1977. год.)
8. Јанковић Иван (од 1977. год.)
9. Санковић Ћира (од 1980. год.)
10. Половина Драган (од 1981. год.)
11. Мујић Сеад (од 1982. год.)
12. Богдановић Благоје (од 1983. год.)
13. Бабић Добривоје (од 1986. год.)
14. Бабовић Марко
15. Ђурашковић Алексеј (од 1988. год.)
16. Драгосављевић Златко (од 1993.)
17. Поповић Дејан (од 1993. год.)
18. Зарић Здравко (од 1996. год.)
19. Пајовић Михајло (од 1999. год.)
20. Абед Ал Азиз Хасхен (од 2000.)
21. Тасковић Зоран (од 2005. год.)
22. Кунарац Здравко (2007. год.)

ПОСЛОВОЂЕ ЈАМЕ „СЕЊСКИ РУДНИК” ПОСЛЕ 1945.године

1. Марковић Стојан
2. Витановић Милија
3. Буљанчевић Миодраг
4. Пауновић Милош
5. Стајић Мирослав
6. Дончић Мирослав
7. Jовановић Станиша
8. Жнидер Емил
9. Анђелковић Влајко
10. Милошевић Милан ( - 1998)
11. Лукић Драган (1998 – 2006)
12. Јовановић Бранислав (2006 - 2007)
13. Миленковић Драган (2008. -)

СЕКРЕТАРИ

1. Павловић Миле
2. Вучковић Слава
3. Станисављевић Срба
4. Пауновић Светозар
5. Пандуровић Радомир
6. Станковић Смиља
7. Жарковић Митар
8. Николић Мирослав
9. Илић Јова
10. Миленковић Небојша

ПОСЛОВОЂЕ РАДИОНИЦЕ

1. Рашко Матејић
2. Ратомир Стефановић –
3. Мирац Аца
4. Живота Митровић
5. Андра Галовић
6. Шпира Баљак
7. Јордан Станковић
8. Драган Ненадић
9. Миодраг Симић
10. Душан Цветковић
11. Ђорђе Миленковић
12. Радомир Паљанке

ЗАНАТЛИЈЕ

МЕТАЛОСТРУГАРИ :

Иван Шањин, Живота Митровић, Добри Симић, Бане Кркић, Предраг Пранић, Драган Ненадић, Драган Стоиљковић, Сретен Николић, Миомир Станковић, Живорад Пандуровић, Бранко Костић, Милутин Радуловић, Драган Попадић, Синиша Нешић, Бобан Миладиновић, Слободан Михајловић, Иван Стојановић…

БРАВАРИ:

Влајко Јовић, Петар Вукојанац, Пера Рашић, Богомир Шрајер, Живота Милојковић, Ђорђе Паљанке, Петар Стевановић ,Трифун Милојевић, Бошко Миљковић, Ђорђе Гецић, Мирослав Пандуровић, Миладин Живковић, Добривоје Николић, Ђорђе Милошевић, Драгиша Мишић, Златко Сибиновић, Сима Стоиљков, Драган Јањић, Драган Ђорђевић,Србољуб Ђорђевић, Саша Савић, Бранислав Савић, Стојанче Станковић, Саша Станковић...

ВАРИОЦИ :

Бранко Станојевић, Мирко Вујчић, Чедомир Милојковић, Миодраг Николић,Слободан Пешић, Драган Милетић, Слободан Трајковић, Стојан Костић, Бојан Славковић, Драган Радовановић…

КОВАЧИ: Недељко Пранић, Бранко Мемишевић, Јова Јока, Јован Костић…

ЛИМАР : Стеван Шрајер

СТОЛАРИ : Миле Вујчић, Божидар Вујчић, Миладин Радовановић,Данило Рудолф, Михајло Ломбауер ...

ЕЛЕКТРИЧАРИ :

Милан Вукојанац, Љубомир Пранић, АрсенијеМарић, Аца Шрајер, Радосав Стоиљковић, Сава Савић, Мића Николић, Жи-ван Драговић, Милован Марковић, Миодраг Ђорђевић, ДрагишаГалић, Југослав Славковић, Миодраг Иванишевић, Бојан Пранић,Драган Живковић, Дејан Челић, Фахрудин Авдић…

РУКОВАОЦИ У „Федер” машини:

Миша Матовић, Влајко Ристић,Бата Момчиловић, Светислав Гурбај, Јован Костић, Гане Ста-менић, Драги Вујчић, Ђорђе Милошевић, Милан Ћирковић,Миливоје Стојановић, Миодраг Костић, Зоран Сибиновић, Слободан Ђорђевић, Љубиша Иванишевић и Горан Ристић.

ПРЕГЛЕДАЧИ ОКНА :

Неђа Пранић, Миладин Радовановић, ЈованКостић, Стојадин Трајковић, Бранко Мемишевић, Боле Вујчић, Драган Стоиљковић, Ђорђе Милошевић, Драган Радовановић, Слободан Трајковић .

КОПАЧИ УГЉА:

Станко Цветковић, Анта Пешић, Јован Вујчић, Радивоје Јовановић, Благоје Цветковић, Ранко Стајић, Милија Вемић, Деспот Лазаревић, Драгољуб Цветковић, Душан Митић, Душан Костић, Бора Пешић, Бора Томић, Адам Флорић, Ђорђе Грљановић, Бора Трајковић,Радован Радивојевић, Благоје Настић, Влада Милетић, Добривоје Марковић, Младен Станковић, Воја Стојановић, Драгутин Марковић,Бора Стојановић, Власта Митић, Драгољуб Митић, Аврам Цветковић,Мицко Јовић, Борис Стојменов, Владимир Даниловић, Божидар Ђорђевић,Добривоје Ђорђевић, Ранко Ђорђевић, Растко Ђорђевић, Станимир Ђорђевић, Раде Илић, Чедомир Јањић, Станиша Јовановић, Душан Крстић, Миливоје Мијатовић, Ратко Миленковић, Стојан Милошевић, Милтен Николић, Божидар Николић, Заим Мушановић, Радомир Ристић, Душан Савић, Благоје Станојевић, Владимир Стоилков, Владимир Стошић,Васкрсије Челић, Живко Стефановић, Стамен Ристић, Сима Стојановић, Воја Стојменов, Фрања Варга, Боривоје Антић, Цветко Дејанов, Добри Стоиљковић, Новица Милетић, Србољуб Станојковић, и многи многи други.

РАЗВОЈ ЗДРАВСТВА У СЕЊСКОМ РУДНИКУ

РАЗВОЈ ЗДРАВСТВА У СЕЊСКОМ РУДНИКУ

Већина рудара боловала је од тешких болести које су наступале као последица нехигијенског начина живљења. Заштитне мере при раду скоро да нису ни постојале, тако да су несрећни случајеви били су чести. Пошто није постојала организована здравствена заштита формирана је Братинска каса 1891. године у коју су рудари као и сви остали радници запослени у руднику уплаћивали један део од својих зарада (2,5 до 7,5 динара). Из створеног фонда вршена је исплата помоћи болесним и изнемоглим радницима и члановима њихових породица. У Сењском Руднику здравствена служба почела је да функционише почетком XX века. Прва лечења била су амбулантна, а након изградње "Братинске благајне" 1930. године у њој је почела да ради болница. У то време Сењски Рудник је био здравствени центар општине Деспотовац. Педесетих година изграђена је још једна зграда чија је намена била погонски центар Ресавица, потом самачка зграда.Одлуком Радничког савета Сењско-ресавских рудника, објекат је уступљен Општој болници, а за потребе самаца је изграђен нов објекат – „Црвена зграда”. Нова зграда болнице (1962. године) пружала је изванредне услове за лечење болесника, поред изванредног смештаја, имала је и савремену операциону салу и пратеће објекте. У две већ споменуте болнице, поред рудара и њихових породица,лечило се и становништво из других делова земље, пре свега Тимочке Крајине. Лекари попут Бранка Јевтића, Јефанова, Јелисиjевића, Лазара Ивковића били су једни од првих стручњака који су ту реадили и били су признати као изузетни лекари поготово у области хирушке медицине.

Амбулантно лечење у Сењском Руднику било је најпре у одељењу зграде изнад Управе рудника, од моста према цркви, потом је амбуланта била у старој згради која се налазила на месту где је сада Месна канцеларија,а потом у згради где је била филијала за Социјално осигурање (сада ту станује породица Ђаковић). Шесдесетих година гради се нова зграда за потребе амбуланте. Поред амбуланте и простране чекаонице, ту је била и апотека. Осамдесетих година амбуланта се сели у згради нове болнице, а након извесног времена у новосаграђеном монтажном објекту у самом насељу где и сада функционише.

1966. године престале су са радом болнице у Сењском Руднику и лечење становништва од тада је амбулантно. Зграду бивше Братинске благајне након њеног гашења, Општа болница у Ћуприји преноси Општинској организацији Црвеног крста Ћуприје на даљу надлежност.Од преузимања овог објекта, делатност Црвеног крста превасходно је била дечије одмаралиште.Овај вид активности одвијао се од 1969. године и наредних двадесетак година.Од 1992. године то је место збрињавања избеглих лица из догађаја насталих распадом Југославије и оно траје до 2004. године. Од тада објекат се користи за обуку и сусрете активиста Црвеног крста. Објекат је површине око 1500 м2, има око 30 соба за становање, капацитета 100 постеља.

Зграда бивше нове болнице је једно време коришћена за самачки смештај радника, да би осамдесетих година дошло до слегања терена и зграда је скоро разрушена.Како је време одмицало, настајали су проблеми и у амбулантном виду здравствене заштите. Лекари су привремено долазили и за стално одлазили. Тако је и данас у амбуланти где стално дежурају две медицинске сестре, а лекар долази из Ресавице или Деспотовца и ради 3 до 4 часа дневно. На специјалистичке прегледе одлази се у Деспотовац и Ћуприју.

У Сењскм Руднику радио је велики број здравствених радника.

Лекари који су радили у Сењском Руднику

• Јаков Килман
• Благојевић
• Јефанов
• Лазар Ивковић
• Бранко Јевтић
• Цветановић
• Лазаревић
• Илија Кујевић
• Драгица Кујевић
• Панта
• Христоп Илијев
• Рада Савић
• Стана ....
• Раде Коловић
• Александар Кисеровић
• Душан Ристић
• Браниша Станојловић
• Миодраг Јелисијевић
• Десанка Петронијевић
• Душан Петронијевић
• Миодраг Миленковић
• Милош Никодијевић
• Нешковић ....
• Жика Богојевић
• Љубинка ....
• Малина Печковски
• Топлица ....
• Душан Обрадовић
• Сотир Каранфилов
• Божа Петровић
• Драган Панић
• Живко Стоиљков
• Сима Јанковић
• Ђурђица Лалић
• Миодраг Николић
• Зоран Ђорђевић
• Мома Бојковић
• Весна Гаџић

Стоматолози

• Марта Нолч
• Часлав Нешић
• Радица Живковић

Апотекари

• Бранковић
• Јосиф Осмијанин

Медицинско особље у Болници

• Милан Нешић, болничар
• Видосава – Сека Митровић, болничар
• Дара Живковић, болничар
• Илија Илић, болничар
• Душица Јовановић,медицинска сестра, инструментар
• Љуба, медицинска сестра
• Раша Глигоријевић, болничар
• Смиља Пранић, бабица
• Милева, бабица
• Вера, бабица
• Жика Станојевић, медицински техничар
• Вита, медицински техничар
• Грета Алкозин, лаборант
• Гордана Антић, медицинска сестра
• Шиме Чуљат, болничар
• Мирко Димитријевић, болничар
• Рада Димитријевић, болничар
• Тома Миленковић, медицински техничар, анастетичар,
• Чеда, медицински техничар
• Мишко Васић, рентген техничар
• Станка Остојић, медицинска сестра
• Срећко Остојић, анестетичар
• Дуле Јовановић, болничар
• Раде Пилиповић, болничар
• Раде Милетић, болничар
• Нада Јованчевић-Петровић, бабица
• Ђура Радисављевић, болничар
• МилеМилијевић,болничар
• Миладин Миловановић, болничар
• Нада Милорадовић, бабица

Медицинско особље у Дому здравља – Амбуланти

• Видосава Митровић, болничарка
• Рада Димитријевић, болничарка
• Добринка Николић, медицинска сестра
• Мира Николић, медицинска сестра
• Светлана Радивојевић, медицинска сестра
• Момир Радивојевић, медицински техничар
• Оливера Николић, медицинска сестра
• Весна Пранић, медицинска сестра

Административно особље у Болници

• Пера Јањош, помоћник управника
• Миша Алкозин, секретар
• Милорад Радивојевић, шеф рачунов.
• Слободан Митровић, шеф финансија
• Смиља Јанковић, благајник
• Јула Флорић, службеник
• Жика Првуловић, службеник
• Брана Петровић, картотекар
• Гордана Ристић,службеник
• Славиша Дорингер, службеник

Остало особље у Болници

Кухиња

• Стојан ....
• Зора Петковић
• Рада ....
• Даница Јелисијевић
• Зора Комњеновић
• Радмила Матић
• Марија Радовановић
• Јелена Стојановић

Одржавање чистоће

• Даница Гркић
• Зорица Опачић
• Добрила Радосављевић
• Вера Матејић-Милосављевић
• Србијанка Вујчић
• Нада Зорић

Вешерај

• Даница Јока
• Десанка Нешић
• Нада Миловановић Милован Поповић
• Живка Хусовић
• Круна Николић

Помоћни радници

• Милан Ристић
• Мија Јовановић
• Радосав Милосављевић
• Бора ....

Магационери

• Тома Миленковић
• Буда ....
• Радовам Коловић
• Мирко Миловановић
• Милован Поповић

Домари и ложачи

• Стипа Комљеновић
• Благоје Станковић

Возачи санитета у Болници и Дому здравља

• Дамир Матић
• Младен ....
• Жива Петковић
• Мика Симић
• Милан Грујић
• Драгутин Бекрић
• Јакша Милорадовић
• Сима Матејић
• Мића Обрадовић
• Коста Миливојевић
• Радосав Милосављевић
• Момчило Милосављевић
• Живадин Вучковић –Зула

Помоћно особље у Дому здравља – Амбуланти

• Вука Пилиповић
• Ружа Стевановић
• Верослава Матејић
• Соња Честић
• Славица Милосављевић
• 
  

ОСНИВАЊЕ ШКОЛЕ У СЕЊСКОМ РУДНИКУ

ОСНИВАЊЕ ШКОЛЕ У СЕЊСКОМ РУДНИКУ

Деведесете године XIX века су године убрзаног развоја Сењског Мајдана и период нарастања све већег броја становника. Иако услови за породични живот нису били сјајни, све већи број рудара опредељивао

се да ту доведе породицу и са њом започне нови живот. Већа популација становништва, захтевала је промене и напредак на културном и образовном плану. У оближњем селу Сењу и вароши Ћуприја већ су постојале установе образовања, основне школе, па се и код рудара појавила жеља да се и њихови нараштаји образују и стекну основно знање. И поред недостатака наставног кадра и просторија за школу, уз помоћ Управе рудника, 1896. године почела је са радом основна школа.

Деца су похађала наставу у просторијама радничке прозивнице, а међу првим учитељима били су поп Михајло и његова супруга Марија Стојановић. Са мушким одељењем радио је поп Михајло, а са женским одељењем његова супруга Марија. У извештају школског надзорника Драгослава Антића из 1899. године забележено је „Обе школе, и мушка и женска, смештене су у једној згради која је у добром стању и удобна за школу”. У првим годинама рада школа је издржавана од прихода који су прикупљaни од самих радника. У ту сврху образован је Школски фонд из кога је учитељу давана извесна новчана награда, док се остали новац трошио на куповину одеће сиромашним ученицима. Овај фонд је издржавао школу све док она није потпала под издржавање среза. Рад школе нарочито је помагао управник рудника Сава Новаковић и надзорни инжењер Радомир Симоновић.

Након првог тромесечја 14. децембра 1903. године из извештаја Јос.В. Стојановића, школског надзорника за срез Параћински, коме припадашкола у Сењском Руднику, школу је уписао 61 ученик од чега 27 ученика и 34 ученица На редовну наставу није долазило 6 ученика и 5 ученица. Уредно наставу похађа 21 ученик и 29 ученица, укупно 50. Из овог податка може се видети да је школу похађало више девојчица него дечака. Поред деце из Сењског Рудника школу су похађала и деца из Сисевца. Учитељи поп Михајло и његова супруга Марија имали су две кћери, Вукосаву и Видосаву, а становали су у згради где и рударски инжењери. Поп Михајло, обављао је и свештеничку дужност и био је један од виђенијих људи у насељу, дружељубив, а у слободно време бавио се пчеларством. У свом шљивару, на месту где су сада базени за купање, имао је трмке „вршкаре” где је неговао пчеле. Старија ћерка Вукосава радила је у Дирекцији рудника, а млађа Видосава била је учитељица.Балкански ратови и Први светски рат пореметили су редовну наставу у школи, а једно време она је прекидана у потпуности, да би 1919. године она била нормализована. Од 1923. године учитељ и управитељ школе је Илија Ћетковић. За време његовог службовања питање издржавања школе решено је на други начин.

Наиме одлуком Министра шума и рудника број 10949 од 5. 2. 1925. године издато је наређење Управи Сењског Рудника о издржавању школе. Тада је у школи било 50 ђака. У то време писало се на таблици са крижуљама, а брисало се сунђером. Тек после првог полугођа прелазило се на оловку и писање у свеску. Лепо писање (краснопис) био је обавезан предмет, писало се пером и мастилом. Пензионисањем попа Михајла, 1928. године учитељску дужност преузима учитељ Александар Милојевић и његова супруга Нада. Становали су у згради школе где се данас налази продавница. Крајем 1929. године је донет, а допуњен 1930. године „Закон о народним школама”. Овим законом основна настава постаје општа, обавезна и бесплатна. Сва деца са навршених 7 година, која су психофизички здрава морају се уписати у школу и редовно је похађати. Изостанци ученика морају се оправдавати. За недолазак ученика у школу следи опомена и казна за родитеље. Нови закон предвиђа да се напредовање ученика оцењује два пута годишње. На основу оцене, успеха и целокупног напретка на крају школске године врши се превођење ученика у старије разреде. Забрањује се употреба телесних казни у школама. Закон прописује следеће предмете: наука о вери са моралним поукама, народни језик, народна повест, земљопис, рачун са основама геометрије и геометријског цртања, познавање природе, привредна знања, хигијена, домаћинство, ручни рад, цртање, лепо писање, певање, телесне вежбе (по Соколском систему. Школска година траје десет месеци а школски одмор је у јулу и августу. Завршна школска свечаност је28. јуна на Видовдан.

Веронауку је према неким подацима од 1932. године предавао поп Макса. Кажу да је био добар предавач, идол доброте и смирености. Ученици школе са учитељима и родитељима учествовали су на прославама верских празника Врбице и Покладе.

Од 1940. године и за читаво време окупације, учитељску дужност обављао је Ђока Станојковић са супругом Катарином. У исто време са њима су радили учитељ Чеда Јовановић, његова супруга Радмила и Круна Стојановић. Чедомир Јовановић једно време је био и управитељ школе 1943/44. а у школи је било укупно 16 ђака и то 7 дечака и 9 девојчица. За време окупације школа није прекидала са радом али је радила у знатноотежаним условима.

РАДНИЧКА ГИМНАЗИЈА

При основној школи, 1955. године отворена је школа за опште образовање радника, тзв. „Радничка гимназија”. За њу је владало велико интересовање код радника, рудара и осталог становништва. Те године уписано је 39 полазника а школа је радила сваког дана у вечерњим сатима. Наставу у школи изводили су углавном редовни наставници осмогодишње школе.Управитељ школе био је Душан Прица, учитељ осмогодишње школе, а предавачи су били учитељи Војислав Ђукановић, Верослава Танчић, Вера Зисић, др Лазар Ивковић и други.

ТЕЧАЈ ЗА ЗДРАВСТВЕНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ

При школи је радио и течај за здравствено просвећивање женске омладине. Течај се одвијао од новембра до априла. Наставу су изводили углавном редовни наставници осмогодишње школе али и др Рада Савић,

болничарка Видосава Митровић и лекарски помоћник Милован Тодоровић. Руководилац течаја била је Верослава Танчић, учитељица осмогодишње школе.

РУДАРСКА ШКОЛА

Школа за образовање рудара радила је у Сењском Руднику у згради бивше дирекције Сењско-Ресавских рудника, а сада згради осмогодишње школе у периоду од 1959. до 1962. године и у њој су се ишколовале две

генерације рудара. У школи су се образовали радници „Рембас”-а који су уз двогодишње школовање стицали диплому квалификованог копача угља и као таква била је призната у целој земљи. Управитељ школе био је Врачар Светозар, а наставни кадар сачињавали су и Божидар Васић, Славољуб Вучковић, Раша Стојадиновић, Прежа Михајловић и други. Полазници су један дан похађали школу, а један дан проводили на пракси у јами о чему су бринули Арсеније Вукосављевић и Милија Витановић, искусни рударски стручњаци. Из ове генерације су након завршетка школе цео свој радни век провели у јами Сењски Рудник: Бора Томић, Предраг Николић, Чедомир Јањић, Влајко Анђелковић.

За полазнике из других насељених места био је обезбеђен смештај у интернату који се налазио на спрату школе, а домар је био Радосав Сибиновић. По завршетку рударске школе они најбољи наставили су даље

школовање у надзорничкој школи у Књажевцу.

Управитељи школе 1923 - 1969

1. Илија Ћетковић, од 1923. године

2. Ђока Станојковић, од 1940. године

3. Чеда Јовановић, од 1943. године

4. Олга Фиртл, од 1949. године

5. Јелена Павловић, од 1951. године

6. Војислав Ђукановић, од 1954. године

7. Војислав Ђукановић, први управитељ осмогодишње школе од 1955. године

8. Рабреновић Савић, од 1956. године

9. Војислав Ђукановић, од 1958. године

10. Гвозден Јончић, од 1960. до 1962. године

11. Светозар Врачар, од 1962. до 1969. године

Интеграција школа 1969./70. године

Сењски Рудник – Равнa Река – Ресавица

Директори матичне школе у Ресавици

1. Славко Петровић, наставник српског језика

2. Слободан Спајић, наставник математике

3. Љубомир Милојковић, наставник математике

4. Слободан Спајић, наставник математике

5. Живорад Антић, професор

Учитељи и наставници 1896-2007

1. Поп Михајло Стојановић, учитељ

2. Попадија Марија Стојановић, учитељ

3. Илија Ћетковић, учитељ

4. Александар Милојевић, учитељ

5. Нада Милојевић, учитељ

6. Ђока Станојковић, учитељ

7. Катарина Станојковић, учитељ

8. Чеда Јовановић, учитељ

9. Рада Јовановић, учитељ

10. Круна Стојановић, учитељ

11. Аца Јовановић, учитељ

12. Драгиња Кочовић, учитељ

13. Јелена Павловић, учитељ

14. Роксанда Мркић, учитељ

15. Спасоје Жунић, учитељ

16. Олга Фиртл, учитељ

17. Милица Рајић, учитељ

18. Милица Поповић, учитељ

19. Војислав Ђукановић, учитељ

20. Миодраг Живановић, учитељ

21. Душан Прица, учитељ

22. Милица Прица, учитељ

23. Верослава Танчић – Ђукановић, учитељ

24. Вера Зисић, учитељ

25. Рабреновић Савић, наставник

26. Милан Лаушевић, наставник

27. Владанка Лаушевић, наставник

28. Јелена Анастасовска, професор српског језика

29. Дивна Никашиновић, наставник географије и историје

30. Ђурђевка Јончић, учитељ

31. Гвозден Јончић, наставник хемије, биологије и хигијене

32. Љубодраг Ивошевић, наст. француског језика и фискултуре

33. Живана Пешић, наставник математике и физике

34. Радмила Врачар, учитељ

35. Станислава Стаменковић, учитељ

36. Предраг Михајловић, учитељ

37. Миливоје Стаменковић, наставник српског и руског језика

38. Томислав Готић, наставник географије

39. Драган Гаврилов, наставник физичког васпитања

40. Радмила Станојловић, наставник француског језика

41. Славољуб Вучковић, наставник математике

42. Гвоздена Савић, учитељ у истуреном одељењу у Сисевцу

43. Милена Вучковић, наставник домаћинства

44. Миодраг Манчић, професор хемије

45. Миливоје Чађеновић, наставник географије и историје

46. Драгица Манчић, учитељ

47. Слободанка Шарац, учитељ

48. Милорад Јовановић, учитељ

49. Драгица Станковић, наставник биологије и хемије

50. Надица Петричевић – Милојковић, наставник српског језика

51. Олгица Јакубеску, наставник српског језика

52. Љубица Ненадовић, наставник руског језика

53. Мирослав Милојковић, наставник биологије и хемије

54. Петар Трајановић, наставник физичког васпитања

55. Вуле Вулић, наставник хемије

56. Милена Вулић, учитељ

57. Радосав Станковић, наставник музичког васпитања

58. Мирослав Митровић, наставник математике

59. Мила Видојевић, наставник физичког васпитања

60. Хилда Линцнер – Стевановић, наставник музичког васпитања

61. Љуба Стојановић, наставник домаћинства

62. Слободан Видојевић, наставник ликовног васпитања

63. Милосав Станимировић, наставник математике

64. Љуба Милојковић, наставник математике

65. Олгица Стошић, наставник физичког васпитања

66. Стеван Радосављевић, наставник математике и физике

67. Милојко Петронијевић, наставник биологије

68. Милосав Чворовић, наставник српског језика

69. Душанка Јевђовић, наставник руског језика

70. Сребра Стоиљковић, наставник руског језика

71. Драгица Апостоловић, наставник домаћинства

72. Мирјана Стефановић, наставник разредне наставе

73. Јасмина Ковачевић, наставник разредне наставе

74. Гордана Нешић, наставник српског језика

75. Мирољуб Стоиљковић, наставник руског језика

76. Весна Ламперт, наставник разредне наставе

77. Милан Лазић, наставник математике

78. Мирјана Јанковић, наставник музичког васпитања

79. Снежана Михајловић, наставник разредне наставе

80. Снежана Петровић, наставник хемије

81. Сузана Милојевић, наставник хемије

82. Миломир Ивановић, наставник енглеског језика

83. Александра Пешић, наставник историје и географије

84. Станиша Андрејић, наставник енглеског језика

85. Јована Аранђеловић, наставник техничког и биологије

TERMOELEKTRANA 1930

ZADATAK

Kada sam krajem januara ove godine, nekim svojim slikarskim poslom, posetila Senjski Rudnik, dozivela sam nezaborav.

Toliko toline, ljudskosti, otvorenosti prema strancu (sto ja, svakako, tim ljudima jesam), strpljenja, dobronamernosti, ljubaznosti, pitomosti... ja, reci cu iskreno, jesam ocekivala... zato sto je mene srce odvelo u Senjski Rudnik, i zato sto se ja sve nesto, ipak, nadam da ima jos Ljudi medju ljudima na ovoj Planeti.

Medjutim, vredno pomena jeste to sto ja sve nabrojano uvek, i od svih ocekujem, ali to, skoro nikad ne dobijem. E, u Senjskom Rudniku jesam. 

Imala sam posla sa rudarima prve smene, koji su, minut nakon izlaska iz jame, po zavrsetku svoje smene, pokazali i toplinu, i ljudskost, i otvorenost prema meni strancu, i dobronamernost, i ljubaznost, i pitomost.

Ne znam da li je u pitanju cinjenica da se na mom licu mogla procitati radost zbog dobrodoslice koju sam osetila od tih ljudi,  kojoj oni nisu odoleli, pa su i sami videli da mogu da mi veruju. Ne znam.

Ono sto znam je to da se osecam privilegovanom sto sam imala priliku da provedem ceo sat svog zivota sa rudarima, cije su sake najlepse na svetu, cije nasmejane oci ne moze da sakrije ni najmrkiji ugalj ovog sveta...

Ja sam zadala sebi zadatak koji cu i ostvariti, ma koliko tesko bilo dopreti do ljudi, koji bi, samo maleckim pomeranjem sopstvenog malog prsta, pomogli nezamislivo mnogo rudarima Senjskog Rudnika... najcarobnijeg rudnika na svetu (ne moram da odem ni u jedan drugi, da bih znala da ovo jeste nejlepsi rudnik). Dugujem to svoj sedamnaestorici rudara kojima nije bilo tesko da ispune "hir" jedne slikarke iz Beograda, na -17 stepeni, uz ledeni vetar, posle osam sati najtezeg rada na svetu, a sve to uz osmeh (!).

Ja nista drugo ne mogu za njih da uradim, osim da ne odustanem od svog zadatka, koliko god vrata, zalupljenih ispred nosa, budem izbrojala. Jedna ce se odskrinuti...

---------------------------------------

Na prvoj fotografiji su dva coveka, koji su me ljubazno primili, da se ne smrzavam napolju, cekajuci "svoje" rudare. Za to vreme, zamoljena sam da ih fotografisem, i da im obavezno posaljem tu fotografiju. Nizem od njih dvojice, narocito je bilo vazno da dobije fotografiju.

Ja ne znam kako se oni zovu, ali ako postoji neko ko ih poznaje, a ima nacin da im dostavi fotografiju, ja bih mu bila vrlo zahvalna.

Ostale fotografije sluze kao dokaz da je osmeh (ili barem smesak) ukrasio svako rudarsko lice, cim sam mu se obratila.

Hvala svim rudarima Senjskog Rudnika na tome sto su Ljudi.

DOZVOLI MI DA TE ZABORAVIM
Ako se dobro sećam tekst ove pesme je delo našeg rudničanina Dragiše-Gileta Pandurovića.

Lombauer-Rudolf-Šrajer

Pozdrav rudničanima!

Malo podsećanje na povezanost porodica Rudolf, Lombauer i Šrajer predstavlja ova slika sa slave (kao što se da primetiti) kod nane Klare (Kosare Rudolf, udate Lombauer)1957. godine.

Stevan Lombauer je sin Antona Lombauera - najstarijeg sina Ferdinanda Lombauera. Anton je rođen 1852. godine i u Senjski Rudnik je došao kasnije (moja pretpostavka na bazi podatka da je počeo da radi sa 14 godina i da je već 4 godine radio u Majdanpeku, dakle oko 1870. godine) da nastavi sa radovima na izgradnji ugljenokopa koje je započeo njegov otac Ferdinand 1853. godine.

Anton je imao tri sina: Frica koji je živeo i radio u Ravnoj Reci, Stevana koji se oženio Kosarom – Klarom Rudolf i ima potomstvo u Senjskom Rudniku i Ferdinanda za čije se potomstvo nezna.

Stevan je imao Danicu, Mihajla, Nikolu, Milicu i Mladena.

Mladen je umro mlad sa 24 godine života bez potomstva, Milica nema potomstvo, a Danica se udala za Bogomira Šrajera.

http://www.facebook.com/SenjskiRudnik

BANCA INTESA - PROJEKAT "MESTO KOJE VOLIM"
PREDLOG JE PRIHVAĆEN OD STRANE STRUČNE KOMISIJE!  
POZIVAM SVE PRIJATELJE, DA PRATE PROCES OVOG PROJEKTA!
http://www.mestokojevolim.rs/predlozi/mesto/295

SREĆNO!

Goran Stevanović

O PROJEKTU

Mesto koje volim je projekat društvene odgovornosti koji Banca Intesa 2011. godine, po prvi put realizuje uz podršku Ministarstva kulture, a u saradnji sa neprofitnom organizacijom Evropa Nostra Srbija i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture.

Projekat ima za cilj edukaciju o značaju kulturno–istorijskog nasleđa, ambijentalnih celina i prirodnih lepota, ali i obnovu onih koje većina prepozna kao mesta od posebnog značaja, iz sredstava Banca Intesa.

Prema konvenciji saveta Evrope o kulturnom nasleđu, pravo čoveka na njegovo nasleđe je neodvojivo od prava na učešće u kulturnom životu i jedan je od preduslova nesmetanom održivom razvoju i unapređenju kulturne raznolikosti.

Prepoznajući ulogu korporativnog građanina, a u skladu sa svojim dugoročnim planovima, Banca Intesa želi da pomogne u očuvanju mesta i objekata koja su od posebnog značaja za građane Republike Srbije, pozivajući sve zainteresovane da predlažu mesta koja za njih i za njihove zajednice imaju poseban značaj kako bi se našla na listi Mesta koje volim,, a ona koja su izgubila stari sjaj, bila obnovljena.

Projekat će se realizovati u tri faze:

I Faza nominacije, u okviru koje javnost predlaže omiljena mesta i to do 30. septembra

II Faza glasanja, javnost glasa za jedno od mesta koje će se naći na listi 10 finalista do 30. novembra

III Faza obnove najmanje tri mesta koja dobiju najviše glasova iz budžeta Banca Intesa.


Svoje omiljene kulturno-istorijske objekte, ambijentalne celine, ali i društvene znamenitosti mogu da se predlažu putem sajta www.mestokojevolim.rs, slanjem maila sa slikom na info@mestokojevolim.rs ili ubacivanjem posebno dizajniranih dopisnica u kutije u ekspoziturama Banca Intesa.

Stručna komisija sastavljena od 5 članova istaknutih ličnosti u kulturi prati sve procese u okviru projekta Mesto koje volim sastavljajući finalnu listu od 10 najznačajnijih mesta.

TEKST MOG PREDLOGA ZA PROJEKAT "MESTO KOJE VOLIM"

Senjski Rudnik se nalazi u istočnoj Srbiji, 150 km od Beograda, u opštini Despotovac. Okružen je planinama i brdima bogatim bukovom, hrastovom i borovom šumom, kao i planinskim rekama. Ovaj bajkoviti pejzaž u blizini je čuvenih srednjovekovnih manastira Manasije i Ravanice, arheoloških lokaliteta iz rimskog perioda Idimum i Horeum Margi, ribnjaka pastrmke “ Lisine „, Resavske pećine, vodopada Veliki Buk i Prskalo, rezervata prirode, lovišta i termalnih izvora.
Skretanjem sa autoputa kod Markovca, Senjski Rudnik je udaljen 40 km, putem koji vodi kroz Svilajnac, Despotovac i Resavicu. Skretanjem sa autoputa kod Ćuprije, Senjski Rudnik je udaljen 20 km.

NASELJE I RUDARSKI KOMPLEKS

Senjski Rudnik, osnovan 1853.godine, najstariji je aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji i predstavlja najstariju očuvanu industrijsku oblast. U periodu od izgradnje železnice 1892. godine, koja je povezala ovaj rudnik uglja sa centralnom Srbijom, do početka Drugog svetskog rata 1941. godine, Senjski Rudnik je bio jedna od najsperspektivnijih oblasti u zemlji.

Senjski Rudnik kao rudarski kompleks zanimljiva je mešavina žive istorije i savremenog rudarstva. Kompleks se sastoji iz Aleksandrovog potkopa, najstarijeg rudarskog okna izgrađenog 1853. godine i pomoćnih zgrada: upravna zgrada sagrađena 1860. godine, radionica i kovačnica sagrađena 1922. godine i centralnog magacina izgrađenog 1930. godine, u kome se danas nalazi Muzej ugljarstva.

U sastavu rudarskog kompleksa nalazi se i danas aktivno rudarsko okno jame “ Senjski Rudnik “ , koje je izgrađeno 1898. godine. U periodu između 1922. i 1925. godine ovo rudarsko okno bilo je opremljeno gvozdenim izvoznim tornjem, umesto starog drvenog tornja, i parnom mašinom proizvedenom 1874. godine. Parna mašina predstavlja svojevrsnu atrakciju, u dobrom je stanju i još uvek radi.

Rudarsko naselje Senjski Rudnik izgrađeno je na šumovitim brdima iznad kompleksa rudnika uglja. Naselje je tipično za industrijske zajednice kasnog 19. i ranog 20. veka, a očuvane su stambene zgrade, škola, Dom kulture ( Sokolski dom ) , crkva Svetog Prokopija, zgrada železničke stanice, restoran i bolnica.

MUZEJ UGLJARSTVA I MUZEJSKI KOMPLEKS

U ovakvom jedinstvenom industrijskom pejzažu četiri objekta koriste se kao deo muzejskog kompleksa: upravna zgrada iznad Aleksandrovog potkopa, radionica, Muzej ugljarstva i izvozni toranj sa parnom mašinom. Na prostoru između ovih zgrada nalazi se park sa teškim mašinama i velikim predmetima korišćenim u rudarskim oknima Senjskog Rudnika i drugih rudnika Srbije. Muzejski kompleks i parna mašina proglašeni su spomenicima kulture od velike važnosti za republiku Srbiju i predstavljaju jedinstvenu pojavu u ovom delu Balkana.

Muzej ugljarstva u Senjskom Rudniku ima veoma zanimljivu i informativnu koncepciju i izložbenu postavku. Zgrada starog centralnog magacina adaptirana je 1980. godine i od tada se koristi kao jedinstveni tehnički Muzej ugljarstva u Srbiji, koji prezentuje predmete i istoriju Senjskog Rudnika i ostalih rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom. Izloženi predmeti datiraju od antike do današnjih dana.Stalna postavka Muzeja ugljarstva sastavljena je od zbirki antičkog i srednjovekovnog kopačkog alata, rudarskih lampi, mernih jamskih instrumenata, alata za rudarsko bušenje, maketa i modela, rudarskih mašina za otkopavanje uglja, prostog ručnog kopačkog alata, rudarskih uniformi i kostima, ordenja i medalja, buradi za vodu, rudarsko – geoloških karti, fotografija, arhivske građe, umetničkih dela i etnološke zbirke.
Juna 2009. godine započeta je realizacija projekta rehabilitacije Senjskog Rudnika i transformacija Muzeja ugljarstva u savremeni nacionalni centar nasleđa.Celokupan projekat se sastoji iz više faza obnove, i vredi preko 5.000.000 €. Podržavaju ga Ministarstvo kulture Republike Srbije, Evropska Unija i Savet Evrope, koji su u tu svrhu u prvoj fazi obnove, koja je u toku,predvideli ulog od 1.500.000 €.

          

КРКИЋ - ФУДБАЛ

БОЈАН КРКИЋ - ЈУНИОР
ФК "РОМА"Бојан-јуниор, рођен је 28. августа 1990. године у Мољерусију, где је са пет година почео да игра фудбал у школи фудбала коју је том приликом водио његов отац. На турниру на коме је учествовала „Црвена Звезда”, „Барселона”, „Атлетико” из Мадрида и његова школа из Мољерусија, Бојан бива запажен од стручњака из Барселоне.Са 12 година старости, Бојан прелази у Барселону. Са 15 година Бојан је играо за репрезентацију Шпаније у том узрасту. На Европском првенству за фудбалере од 17-18 година, Бојан је имао 15 година и 8 месеци и проглашен је за најбољег стрелца и играча првенства, иако је тамо било старијих играча од њега. Са 16 година потписао је први полупрофесионални уговор са „Барселоном”. За први тим „Барселоне” заиграо је против првака Африке, репрезентације Египта и том приликом је постигао гол. Од сезоне 2007/2008 са 17 година стални је члан првог тима „Барселоне”. Дебитовао је и у Лиги шампиона против Бундеслигаша у друштву са Месијем, Роналдињом, Анријем, Пујолом. Најмлађи је стрелац „Барселоне” свих времена. За Бојана интересовање показују енглески клубови „Челзи”, „Манчестер Јунајтед” и „Арсенал”.Августа месеца 2011.Бојан је потписао уговор за РОМУ и наредне две године ће бити њихов члан. Члан је репрезентације Шпаније Кркићи су свије фудбалсеке кораке започели пре шест деценија на рудничкој шљаци а започео ју је његов деда,недавно преминули Милорад Мића Кркић.

БОЈАН КРКИЋ - СЕНИОР                               ФК "ЦРВЕНА ЗВЕЗДА"
Бојан је прве своје кораке начинио управо у Сењском Руднику, на игралишту „Рудар”.Наставио је као основац у Параћину где са специјалним лекарским прегледом игра за омладинце „Јединства”, а потом и за репрезентацију Србије. Бива запажен и прелази у „Црвену Звезду” где је играо наредне три године. За то време одиграо је 25 утакмица за омладинску репрезентацију Југославије, а капитенску траку носио је 15 пута. Играо је за ОФК „Београд” и "Сутјеску" из Никшића . Даљи фудбалски пут је друголигаш „Мољеруси” у Шпанији. Ту је играо две године, али због повреде препона престаје са активним играњем. Одлучио је да остане на Пиринејском полуострву. Упознаје се са Шпањолком Луизом с којом склапа брак из кога имају сина Бојана. По престанку каријере, Бојан остаје у фудбалу, и ради у школи за омладинце старости до 17 година.Сада је професионални скаут ФК „Барцелона” за младе играче до 17 година. Са супругом Луизом и сином Бојаном живи у Барселони.



Милорад Мића Кркић "ФК РУДАР"



ФК „Рудар”. Тих 50-тих година одабран је играчки кадар кога су сачињавали:
Душан Матовић, Миодраг Кркић ,Душан Ђурђевић , Мирко Момчиловић , Милан Марковић,
Бранко Кркић Богољуб Рашић , Славко Богосављевић , Јован Пранић , Зоран Селић , Миодраг Кажић , Ненад Бајић Ољег Храмов, Гојко Митић

Клуб је имао и своје руководство у коме су били:

Миливоје Павловић – председник Клуба

Владимир Шаховић – секретар

Радосав Милановић – благајник

Жарко Јанковић – тренер

ЦРКВА Св.ПРОКОПИЈЕ