HRONOLOGIJA RUDARSKOG VREMENA

RUDARSKO VREME SENJSKOG RUDNIKA

HRONOLOGIJA

Događaji koji su se desili u Senjskom Rudniku i "oko njega" od njegovog postanka i tokom razvitka do današnjih dana, svrstani u tabelarnu Hronologiju, samo je pokušaj da se otrgnu od zaborava i iniciraju čitaoca za dalja istraživanja istorije srpske industrijalizacije. Postojeći podaci o događajima su koncentrisani u, meni dosad poznate, tri knjige ali po drugojačijoj sistematizaciji : elektrifikacija, kulturni život, sport…

Tabelarno predstavljeni daju potpuniju sliku i pružaju mogućnost hronološkog sagledavanja razvoja što će, nadam se, podstaknuti čitaoca ka sticanju širih saznanja o ovom malom i lepom rudarskom mestu koje svojom lepotom, istorijom, ljudima i njihovim međusobnim odnosom daje sliku jednog vremena koje je umela da prepozna i EU.

Nažalost, sve ljudi koji su bili i još uvek jesu kreatori događanja u Senjskom Rudniku nije bilo moguće prikazati na ovaj način. Oni zaslužuju daleko više pažnje i podataka i informacija razvrstanih u drugačije kategorije pisanog izražavanja.

Ovi lepi stihovi našeg rudničanina u potpunosti odslikavaju vreme koje je za Senjski Rudnik „počelo da teče“ 11. Jula 1853. godine

LIPOV DEO

U šumi nazvanoj „Lipov deo“ povoj rudarstva je započeo

Čobanče jedno pogleda bistra pronađe crni kamen što blista

Do juče pastiri, juče ratari pustiše stado postaše rudari

I krenu ugalj iz ovog kraja natopljen znojem krvavog sjaja

I tako ovde svakog dana više od jednog veka

Čovek ovu prirodu ruši i ona ruši čoveka.

Dragiša Pandurović - Gile

Redni broj	Datum	Događaj	Komentar
1	2	3	4
1	1842	Pronađen je u okolini sela Senja, prema usmenim predanjima iz starih rudarskih porodica, prvi komad uglja na lokaciji koju su meštani zvali „Lipov lad“	Ovaj podatak se ne može smatrati verodostojnim, jer ni u arhivskom fondu „Državnog soveta“ iz tog doba, a ni u docnijoj literaturi nije se  moglo o tome  naći nikakvih pisanih tragova.
2	1847	Odlukom kneza Aleksandra Karađorđevića osnovano je rudarsko odeljenje u Beogradu
3	1849	Srbija se oslobodila od viševekovnog turskog ropstva., a Lazar Pandurović je u šumskoj vododerini „Lipov lad“ pronašao crn i sumnjiv kamen i pošto je bio neobičan po svemu, ne znajući o čemu se radi, nazvao ga je „nezdrav kamen“ i odneo u Ćupriju „da mu tamo viši kažu šta bi to moglo da bude“.	Po kazivanju njegovog sina Arse Pandurovića
4	1851	Prema usmenim predanjima, počeli prvi istraživački radovi u Senjskom Rudniku
5	1853	Rudnik je stavljen u nadležnost „Odeljenja rudarskog Popečiteljstva finansija“ ( u daljem tekstu Ministarstvo finansija) pod čijom su ingerencijom i počeli ozbiljni istraživački i pripremni rudarski radovi.	Navodi se u ekspozeu o stanju rudarstva u Srbiji od rudarskog inženjera M. Đ. Blagojevića, koji je, kao Načelnik Rudarskog odeljenja, podneo Ministarstvu narodne privrede 1907. godine
		11. jula rudarski inženjer Đorđe Branković dolazi sa četvoricom rudara iz Majdanpeka da, zajedno sa čobaninom Lazarom Pandurovićem, kopaju ugalj u „Majdan Aleksandrovac“ : Simeon Štencl – predradnik, Ferdinand Lombauer - rudar, Alojz Ašer – rudar i Jozef Fragner – privremeni radnik. U avgustu dolaze i Andraš Bosak i Anton Unterveger. U zimu se vraćaju za Majdanpek, a Lazar Pandurović je postavljen za prvog nadzornika novog majdana.	Novi rudnik je dobio novo ime po „Knjazu Srbskom“ Aleksandru Karađorđeviću i zadržao ga sve do njegovog svrgavanja 1858. godine. Već 1860. godine pojavljuje se pod novim imenom „Majdan kod Senja“, kasnije „Senjski Majdan“, a pri kraju I SR Senjski Rudnik.
6	1854	Maja meseca 98 volovskih kola natovarena sa 26.320 oka (1 oka = 1,28 kg) uglja stiglo je do Topolivnice u Kragujevcu	Vukle su ga rabadžije preko Crnog vrha. Rad u rudniku u to vreme je bio težak i primitivan. Ugalj se izvlačio kolicima od dasaka, tzv. „huntovima“. Hvatao je težinu uglja od 150 oka, a ljudi koji su na njemu radili zvali su se „lauferi“. Napred na huntu je svetlela lampa sa olajem, a lauferi su vukli huntove rukama pomoću čekrka.
7	1856	Pojavio se prvi požar	Rudarski inženjer Jablonka Mikša Hantken (1821-1893) se angažovao na  saniranju istog i posledica
		02. novembra „Ministarstvo finansija“ podnosi „Državnom sovetu“ pod br. 2025 „Izvestije o potrebi proširenja eksploatacije mrkog uglja“	Već tada je „sazrela“ svest o potrebi za eksploatacijom uglja. Nažalost, Izveštaj sa predlogom mera počinje da se realizuje tek nakon 5 godina
8	1860	Otvoren je ulaz u jamu „Aleksandrov potkop“	Tadašnja upravna zgrada jedna je od retkih ulaza u jamu iz polovine XIX veka koja je sačuvana u originalu od daljeg propadanja. Pod zaštitom je države.
9	1861	12. avgusta pod br. 1627 doneto je „Najviše rešenje“ da se u „Majdanu Senjskom“ podignu prve pogonske i stanbene zgrade	Za izgradnju ovih zgrada izdvojeno ja tada 10.750 groša poreskih. Građenje se završilo tek 1865. godine. Podizanjem ovih zgrada stvorili su se bolji uslovi za rad i smeštaj rudara, kao i za skladištenje uglja pogotovu u zimskom periodu kad je njegov transport bio onemogućen lošim vremenskim uslovima. To se svakako odrazilo i na povećanje same proizvodnje i rentabilnosti rudnika koji je sve više počeo da privlači pažnju šire javnosti i domaćeg kapitala koji se tada stvarao.
10	1866	15. aprila je objavljen  prvi rudarski Zakonik u Srbiji	Izmene i dopune su usledile: 21. jula 1877. i 27.  Januara 1900. Godine
11	1869	Prva Srpska banka uzima „Majdan Senjski“ pod zakup	Bez obzira na to, rudnik se nije mogao razvijati ni napredovati, jer još uvek nije bilo razvijenog tržišta , a jedini kupac je i dalje bila Topolivnica u Kragujevcu.
12	1874	Nakon fijaska Prve Srpske banke, „Ministarstvo finansija“ ponovo uzima Majdan Senjski u svoju nadležnost	Perspektive razvoja sada dobijaju drugu dimenziju, jer je u to vreme već bila sazrela odluka o građenju prve srpske železnice, a projekti trase predviđene pruge su se nalazili u završenoj fazi.
		12. juna Ministarstvo finansija, uvidevši ovu činjenicu, svojim Rešenjem br. 462 određuje tadašnjeg rudarskog inženjera Feliksa Hofmana da pregleda i prouči senjski rudni predeo i da predloži ograničenje rudnog prostora za državu.	Inž. Hofman je pregledao i proučio teren od 07. jula do 09. avgusta. Tokom zime je sredio prikupljeni materijal i izradio prvu poznatu kartu Senjskog ugljenog područja.
13	1875	20. marta doneta je Odluka Knjaza Milana Obrenovića o građenju železničke pruge normalnog koloseka od Beograda preko Ćuprije i Niša do državne granice	Odluka je štampana u „Srbskim novinama“ br. 65. Ova Odluka i građenje same pruge imaju epohalan značaj u istoriji srpske privrede i industrije, a posebno za razvoj Senjskog Rudnika koji je po kvalitetu uglja i po svom geografskom položaju bio predodređen da snabdeva  ugljem buduću srpsku železnicu.
		25. aprila rudarski stručnjak Feliks Hofman podnosi Izveštaj Ministarstvu finansija o Senjskom ugljenom predelu i daje mu na uvid prvu kartu Senjskog ugljenog područja.	Izveštaj je odštampan u „Srbskim novinama“ br.158, 159 i 160.  Nakon toga, tj. pojavom srpske železnice kao velikog potrošača uglja interesovanje za Senjski Rudnik naglo raste, a i za rudarstvo uopšte i to ne samo od strane države, već i od strane mladog privatnog kapitala koji se tada ubrzano stvarao. Time je Senjski Rudnik osigurao svoju budućnost i lagano se pripremao za ulogu koja mu je predstojala.
14	1876	Izbija novi rat sa turcima i nastupaju teške godine grčevite borbe za opstanak gde se ugalj kopa danonoćno.
15	1881	07. jula otpočela je izgradnja železničke pruge normalnog koloseka Beograd – Niš – Ristovac	Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom tog dana  udario temelj Srpskim državnim železnicama. Ovaj događaj zbio se "kraj mosta na Mokroluškoj rečici do Topčiderskog puta" (to mesto je u blizini današnjeg mosta "Gazela" u Beogradu). Prvi svečani voz na pruzi Beograd–Niš  protutnjao je moravskom dolinom 23. 8. 1884. godine. (4. septembra po Gregorijanskom kalendaru). Redovni saobraćaj otpočeo je 3. 9. 1884. godine (15. septembra po Gregorijanskom kalendaru; taj dan Jugoslovenske železnice obeležavaju svake godine kao Dan železničara Jugoslavije).
16	1890	Počela izgradnja pruge uskog koloseka od Ćuprije do Senjskog Rudnika	Prevoz uglja volovskim kolima nije mogao da podmiri potrebe za njim, jer je interesovanje bilo znatno veće kod novih potrošača (SDŽ). Za snabdevanje ugljem železnica je isti nabavljala iz Vrdnika (Fruška gora-austrougarska monarhija) čija je cena po toni bila dvostruko veća nego senjski. Zato je rešeno da se izgradi pruga uskog koloseka od Ćuprije do Senjskog Rudnika..
17	1891	Formirana Bratinska blagajna u Senjskom Rudniku	Kao vid zdravstvene zaštite rudara i njihovih porodica. Rudari su izdvajali po jedan procenat od svoje plate. Od fonda koji je tako oformljen vršena je isplata pomoći bolesnim i iznemoglim rudarima i članovima njihovih porodica, isplata naknada za slučaj nesreće na poslu i sl.
18	1892	Puštena u saobraćaj pruga uzanog koloseka  od Ćuprije doSenjskog Rudnika u dužini od 21,3 km	Završena 01. decembra 1892. godine, a 12. decembra 1892 je predata u saobraćaj. Teren kojim je ova pruga prolazila veoma je težak što je doprinelo da 1 km pruge košta 73.433 dinara.
19	1893	21. jula na dan sv. Prokopija, je izbio veliki požar gde su se obrušili jamski svodovi i čitava smena je zatrpana i izgorela. Danas se slavi kao rudarska slava.	Desilo se u najslabijem potkopu : „Ciganskom potkopu“. Inženjer Reling koji je poslat iz Beograda da rudnik spase od požara, nije mogao mnogo da uradi za nesrećne rudare. Našli su ih posle 10 dana potpuno ugljenisane. Plač majki, žena i dece….
		Ugalj se i dalje kopao i prodavao	Zbog svog izuzetnog kvaliteta i niske cene, već se tada, zajedno sa kamenim ugljem iz Vrške čuke, izvozio u Austro-ugarsku i Tursku.
20	1894	Senjski Rudnik potpada pod patronat i nadležnost Direkcije srpskih železnica.
21	1896	Nemački rudarski stručnjak Eugen Šulc vrši detaljan pregled rudnika i daje korisne sugestije za bolji rad
22		Počela sa radom osnovna škola	Deca su pohađala nastavu u prostorijama radničke prozivnice. Prvi učitelji su bili pop Mihajlo koji je „radio“ sa muškim odeljenjem i njegova supruga Marija Stojanović koja je radila sa ženskim odeljenjem .
23	1897	Produžava se potkop „Aleksandar“ i „Ravanica“ i počinje izrada okna „Joksimović“, a u Ćupriji je, radi lakše prodaje sitnog uglja, sagrađena Briketnica.
24	1898	Postavljeno je i počelo sa radom drveno izvozno okno ( toranj) „Joksimović“
25	1899	Podignuta je prva mehanička separacija, izgrađeno je 10 familijarnih zgrada i započeta izgradnja crkve, ugalj se transportuje u Ugarsku, Tursku i Bugarsku
26	1901	Nabavlja se parni kotao, parne pumpe i parni vitlovi
27	1902	02. septembra sagrađena je i osveštena crkva sv. Prokopije	U čast poginulih rudara u velikom požaru 1893. godine. Crkvu je osvetio mitroppolit Inokentije. Prvi sveštenik je bio Mihajlo Stojanović.
28	1903	13. jula formirana prva radnička organizacija: Rudarsko radničko udruženje.	Na čelu sa Dobrivojem Trninićem društvo je pružalo pomoć svom članstvu i radilo na njegovom stručnom, kulturnom i političkom vaspitanju.
		Veliki štrajk rudara od 06. – 15. Avgusta, a inž. Petar A. Ilić osniva list Rudarski Glasnik	Nakon 50 godina, Senjski Rudnik već zauzima mesto najvećeg, najznačajnijeg i najperspektivnijeg rudarskog objekta u zemlji. Njegovi jamski radovi su bili toliko razgranati da je već imao samo duplih koloseka 5.080 m podzemnih i 1.286 m nadzemnih. Imao je 104 zgrade : 80 za radničke stanove, 4 za stanovanje službenika, školu, crkvu zgrada uprave, stan za sveštenika, a ostalo su bile radionice i razne poslovne zgrade. Od mehanizacije je bilo: jedna lokomobila, jedna garnitura za istražno dubinsko bušenje i jedna parna pumpa sa kotlom.
29	1907	Izgrađen produžetak pruge od Senjskog Rudnika do Ravne Reke u dužini od 8,9 km	14. januara 1908. godine pruga je predata saobraćaju. Ovo je bila adheziona (spajajuća) pruga sa ubedljivo najvećim usponima na celoj mreži JŽ.
30	1908	Senjski Rudnik dobija električno osvetljenje iz nove električne centrale u Ravnoj Reci
31	1912	Počinju balkanski ratovi
32	1914	Počinje prvi svetski rat	Rudnik je bio pod okupacijom Bugara. Upravljanje rudnikom i njegovom proizvodnjom je bilo u rukama Nemaca. U to vreme u rudniku su radili svi oni koji nisu bili na frontu: žene, deca, starci,bolesni… Prilikom povlačenja, rudnik je ostavljen u potpuno upropašćenom stanju, tako da je njegova konsolidacija i obnova trajala celih 10 godina.
33	1919	Početak obnavljanja ratom opustošenih jama
34	1922	Izrađuje se novo izvozno okno na kome se postavlja gvozdeni izvozni toranj sa parnom izvoznom mašinom	Dobijeni iz rudnika Vrdnik gde je prvo instalirana 1876. godine. Parna mašina je napravljena 1872. godine  u Austrougarskoj fabrici „Jožef Kereši“. Od 2005. godine je pod zaštitom države. Jedinstvena je u Evropi, a možda i u svetu. I dan danas radi
		Formira se vatrogasna četa sa 25 članova	Bila je snabdevena celokupnom opremom koja je postojala u to doba. Vatrogasci su bili volonteri, a stručna znanja su sticali na kursevima. Šesdesetih godina ostaje samo vatrogasno odeljenje koje se održalo do 2005. godine.
		Sagrađena zgrada  mašinske radionice	Stolari, mašinbravari, drejari, limari, električari, kovači, dunđeri, bravari, automehaničari
35	1923	Formiran je FK „Rudar“	Đoka Radosavljević je doneo prvu fudbalsku loptu i počeo da okuplja oko sebe omladinu, rudare i ostale meštane . I za vreme II SR igrale su se utakmice. Igraju se i dan danas, jer FK postoji, takmiči se, razvija i neguje sport.
36	1923-1924	Stižu ratne reparacije iz Nemačke, uzimaju se krediti i počinje intenzivnija investiciona izgradnja
37	1925	Počinje sa radom škola za trgovačku mladež tj. zanatska škola
38	1926	Nabavljena je nova električna centrala na ime  ratnih reparacija
39	1927	Počela izgradnja TE i, u Ćupriji, separacije i briketnice	TE završena decembra 1929. Godine
40	1930	30. januara TE je puštena u rad
		Sagrađena zgrada predviđena za Magacin opreme i materijala za potrebe Senjsko-resavskih rudnika
		Sagrađena je zgrada Bratinske blagajne tj. za ono vreme, vrlo savremene bolnice
41	1931	Izgrađen je Dom kulture	Članovi Sokolskog društva redovno vežbaju u Domu
42	1933	Počelo se sa prikazivanjem filmova u Domu kulture	Organizator je bilo Sokolsko društvo
43	1935	Počelo se sa izgradnjom kanalizacije  kroz naselje i vodovoda Senjski Rudnik - Sisevac	Radovi su završeni 1936. godine čime Senjski Rudnik dobija lik urbane gradske sredine jer već ima: prugu, bolnicu, Dom kulture, osnovnu i zanatsku školu, štampariju, žandarmeriju, opštinske organe itd., dakle sve ono što je neophodno za život i rad u ovakvoj sredini.
		Formirana je Sindikalna podružnica	Predsednik je bio Mile Grdić. Bila je najmasovnija društveno-politička organizacija i obuhvatala je skoro sve zaposlene radnike i službenike.
44	1937	Izgrađen je i stavljen u pogon dalekovod Senjski Rudnik – Ćuprija	Električnom strujom su se snabdevali: resavski rudnici, despotovački rudnici, separacija i briketnica u Ćupriji, grad Ćuprija, sva sela sreza ravaničkog, 10 sela sreza despotovačkog i s. Stubica sreza resavskog.
45	1941	Početak II svetskog rata
46	1944	15. oktobar : oslobođenje
47	1945	29. Juna : formirano Preduzeće Senjsko – resavski rudnici mrkog uglja (Senjski Rudnik, Ravna Reka, Resavica i Sisevac)	Rešenje Ministarstva rudarstva FNRJ br.736
		Prosečen je i urađen put Senjski Rudnik – Ravna Reka
48	1946	Otvorena je Škola učenika u privredi (ŠUP) i, u okviru nje,  Ženska zanatska škola	Bivša Zanatska škola pod novim imenom
		Snažno se razvija kulturni, zabavni i sportski život	Dolazi Darko Kraljić  (po zadatku) da organizuje kulturno – zabavni život.  Stanovao je u Domu kulture i pokrenuo aktivnosti : horsku sekciju, folklor,  bioskopske predstave, muzičke sekcije, igranke….Poznati je kompozitor koji je komponovao muziku za oko 30 – tak filmova, mnoge šlagere: Zvižduk u osam, Devojko mala, Ej momci šta da se radi, Adio Mare…Marko Žurko organizuje DTV „Partizan“ koje ima svoje „treninge“ u Domu kulture
49	1947	Četa za spasavanje iz Senjskog Rudnika učestvovala u spasavanju zatrpanih rudara u Borskom rudniku.	Trideset dana je trajalo spasavanje zatrpanih rudara i odnelo je tri života rudara - spasioca iz čete. Danas četa broji 20 članova: ima svog starešinu, zamenika starešine i 6 grupa sa po tri člana. Zadnja intervencija je bila 2007. godine u Ravaničkoj pećini kada je nastradalo 4 speleologa. Svakako je vredno pažnje pomenuti da je pok. Jugoslav Slavković koji je bio član čete 21 godinu, Ukazom predsedništva SFRJ iz 1990. godine, odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.
		Početak redovnog izlaženja lokalnog lista „Senjsko-resavski rudar“	Odigrao je veliku ulogu u agitaciji i mobilizaciji radnika i rudara za bolje rezultate u proizvodnom procesu, razvijanju kulturno – zabavnog i sportskog života, kulturi življenja, medicinskoj edukaciji itd.  List je od 1952. godine tretirao problematiku čitavog sreza ravaničkog.
50	1950	26. Januara : formiran prvi Radnički savet u Srbiji	Preduzeće je predato na upravljanje radnicima
51	1951	Prestaje se sa upotrebom konjske vuče u jami i nastavlja sa uvođenjem dizel lokomotive
52	1951-1952	Završena je izrada nove suve separacije
53	1952-1953	Osnovano je 1952. godine, Saobraćajno preduzeće „Polet“ radi prevoza radnika na posao i sa posla, prevoza uglja od rudnika Sisevac do „Stranca“,  prevoza uglja bližim potrošačima, dovoza građe i repromaterijala, odvoza šljake sa centrale i jalovine sa separacije.	Pored toga, preduzeće je davalo usluge i drugim licima i organizacijama. Prestankom rada preduzeća mnogi vozači i mehaničari prelaze na rad u „Rembasovu“ garažu  u Resavici i ATP „Velmortrans“ u Ćupriji.
		Izvršena je ozbiljna rekonstrukcija naselja koja je bila neophodna. Učinjeni napori su urodili uspehom tako da je dosta unapređen društveni standard	Izgrađene su dve stanbene spratne zgrade sa 10 porodičnih stanova i 16 soba za osoblje Senjskog Rudnika i Direkcije preduzeća, montirano je 12 dvosobnih porodičnih montažnih stanova, a u novom naselju „Mali topolovac“ sagrađeno je 18 modernih porodičnih stanova (useljeni 1954. godine) završeno uređenje ulica (veći deo je popločan granitnim pločama - kockama), započeta izgradnja moderne samačke dvospratne zgrade za udoban i komforan smeštaj 100 samaca, izgrađeni su skverovi i parkovi i počeli radovi na izgradnji Kluba rudara, preduzeta je izgradnja ambulante, sportskog centra i renoviranje restorana i Doma kulture. U tom periodu je bilo preko 250 porodičnih stanova i 71 samačka soba.
54	1955	Otvorena je škola za opšte obrazovanje radnika tzv. „Radnička gimnazija“	Škola je radila svakog dana u večernjim časovima
		16. marta za Dan rudara NR Srbije proglašen 06. avgust	Rešenje br. 154 potpisao svojeručno Predsednik Izvršnog veća Jovan Veselinov
55	1959	Formirana je škola za obrazovanje rudara - rudarska škola	Nakon ukidanja iste u Sisevcu. Polaznici su jedan dan išli u školu, a jedan dan na praksu u jami. Na kraju dvogodišnjeg školovanja dobijali su diplome kvalifikovanog kopača uglja koja je bila priznata u celoj zemlji.
56	1960	Formira se Resavsko – moravski ugljeni basen (REMBAS)	Udružili su se Senjsko-resavski rudnici mrkog uglja i Despotovačkog rudnika lignita „Morava“
57	1961	Sagrađena zgrada Uprave rudnika	U sklopu zgrade je i savremeno rudarsko kupatilo,
		Tadašnji Predsednik SERJ Josip Broz Tito obilazi rudnik	Obilazak je usledio nakon posete Sisevcu, a u sklopu posete senjsko-resavskim rudnicima mrkog uglja
58	1962	Sagrađena zgrada „nove bolnice“	Prvobitna namena je bila za pogonski centar, potom samačka zgrada, ali je Odlukom Radničkog saveta objekat ustupljen Opštoj bolnici. Po opremljenosti medicinskom opremom i stručnosti svog kadra bila je odmah iza VMA. Pored rudara i članova porodica, u ovim bolnicama se lečilo stanovništvo i iz drugih delova zemlje, pre svega Timočke krajine.
		Rudarska škola je prestala sa radom
		Ukida se pruga Senjski Rudnik – Ravna Reka
59	1964	Prestaje sa radom TE	Oprema, turbine i ostali uređaji su prodati. Iz tog sastava ostala je posebna radna jedinica „Elektronapon“ u okviru ED Ćuprija radi održavanja dalekovoda od Senjskog Rudnika preko Resavice do Krepoljina.
		Osniva se novo preduzeće „Mladost“	Metalni pogon koji je zapošljavao oko 100 radnika metalske struke. Rad je bio organizovan u tri smene. Jedan od prvih direktora bio je Bata Milenković, pa Pera Janjoš…O proizvodnji su brinuli Uglješa Pavlović, Mlađa i Pepa Janković, Dragan Nenadić, o finansijama Bora Pandurović, a o komercijali Slavko Stanisavljević  i Ilija Stanković.
60	1966	Prestanak rada bolnica	Punih 36 godina je Senjski Rudnik i njegove bolnice bio „zdravstveni centar“ opštine Despotovac. Raniji projekat da se formira sanatorijum za plućne bolesnike – propao je.
		Prestaje sa postojanjem i radom REMBAS, ali ostaje rudnik mrkog uglja u Resavici.
		Uprava rudnika se premešta u Resavicu	Počinje period stagnacije Senjskog Rudnika, a eskalacije Resavice. Uzroke treba tražiti u političkim, a ne u logičnim odlukama tadašnjeg državnog rukovodstva.
61	1967	Ukida se pruga od Senjskog Rudnika do Ćuprije	To je izazvalo snažnu emotivnu  reakciju stanovništva.  Scena iz filma „Petrijin venac kada sve žene oblače crninu, vezuju crne marame i plaču, prikaz je događaja iz stvarnog života. Narednih godina pruga je demontirana.
62	1969	Srušena zgrada TE	Materijal je prebačen za Despotovac ali nije upotrebljen u rečene svrhe
		Uvode se prvih 20 brojeva fiksne telefonije	Centrala je 1986. godine proširena i uvedeno je novih 100 brojeva. Dugi niz godina na održavanju telefonske linije i mreže radio je ptt-mehaničar Radivoje Vesić.
64	1971	Formira se složena radna organizacija (SOUR) „ Udruženi rudnici mrkog uglja Srbije“ (URMUS)
65	1973	25. aprila doneta je Odluka da se u Senjskom Rudniku formira Muzej ugljarstva	Na sednici Radničkog saveta „Rembasa“. Prvobitno ime muzeja je bilo Muzej senjskom rudaru
		U RO „Rembas“ izvršena je reorganizacija i jama Senjski Rudnik postaje OOUR
66	1974	Gradi se asfaltni put Ćuprija – Senjski Rudnik	Put gradi JNA zbog potrebe saobraćaja sa vojnim poligonom na Pasuljanskim livadama
67	1979	Formirano preduzeće „Rembas – Zastava“
68	1980	06. avgusta prilikom proslave Dana rudara, Muzej ugljarstva svečano je i zvanično otvoren za posetioce.	Muzej se nalazi u zgradi bivšeg Magacina materijala Senjsko-resavskih rudnika
69	1986	Ukidaju se OOUR i Senjski Rudnik postaje Radna jedinica ( RJ ) u okviru Radne organizacije ( RO ) „Rembas – Zastava“
70	1989	Rasformira se Preduzeće „Rembas – Zastava“
71	1990	Rudnici  uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji ulaze u sastav Elektroprivrede Srbije ( EPS)
72	2003	Rudnici  uglja sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji izlaze iz sastava Elektroprivrede Srbije ( EPS) i prelaze u sastav „Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Srbije“ ( JP PEU) sa sedištem u Resavici.	„Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Srbije“ ( JP PEU) sa sedištem u Resavici osnovala je Vlada Republike Srbije 23. Maja 2003. godine
73	Danas	Jama „Senjski Rudnik“ je u sastavu Rudnika „Senjski Rudnik“ u okviru RMU „Rembas“ i „Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Srbije“ ( JP PEU) sa sedištem u Resavici.