ЦРКВА Св.ПРОКОПИЈЕ

ЦРКВА Св.ПРОКОПИЈЕ

Дана 21. јула 1893. године, на дан Св. Прокопија, у рударском ревиру који се звао

„цигански поткоп”,  остала је заробљена смена рудара. До зарушавања је дошло зато што је изгорела дрвена подграда у јами, услед пожара који је захватио букову шуму и пренео се на јаму.

У знак сећања на настрадале рударе, управа Сењског Рудника саградила је цркву Св. Прокопије. Грађевина је подигнута на једној висоравни уз саму рудничку колонију. У „готском” стилу, сазидана је од цигле, а покривена обичним печеним црепом. Унутрашњи зидови офарбани су обичном

бојом без икаквих живописа и ликова светих. Иконостас је обичне израде, рађен у времену када и сама црква, а иконописао га је Настас Стевановић чије дело је и иконостас у београдском Саборном храму. Порта цркве је ограђена и засађена четинарима. Цркву је осветио митрополит Инокентије 2. септембра 1902. године. Први парохијски свештеник био је Михајло Стојановић. До освећења овог храма опслуживао је исту парохију при манастиру Раваница, а са седиштем

је био у Сењском Руднику, где је једно време вршио и учитељску дужност у основној школи. Отац Михајло је био и свештеник Железничке дирекције, те је као виши контролор железнички, пензионисан, након 36 година свештеничке и учитељске службе, зашта је од црквених власти одликован "Протоском камилаком и црвеним појасом". Од 11/24. јануара 1933. године дужност је поверена старешини манастира Раваница архимандриту Макарију Требињцу, да уз помоћ братства манастира Раваница опслужује сењскорудничку парохију. Од 1948. године парохију сењскорудничку опслужује Синђел Максим Рајчић до смрти 21. децембра 1994. године. Након његове смртипослове свештеника у Сењском Руднику обављали су:

- Синђел, сада архимандрит Матеј Ристановић

- Свештеник Зоран Филиповић

- Свештеник Саша Ђорђевић

Свети Прокопије је рударска слава, а поред ње највећи број

Рудничана у својим домовима и у кругу рођака и пријатеља слави Светог

Аранђела и Светог Николу.