SENJSKI RUDNIK

Interesantan članak koji dovoljno govori sam po sebi.
Pogledajte

Недеља, 19. апр 2009
Сењски Рудник као еко музеј

Обнова Сењског Рудника, најстаријег рударског места у Србији, и његово претварање у еко музеј почеће у мају. Пројетком Савета Европе предвиђена је обнова музеја под земљом док ће напуштена зграда болнице бити претворена у хотел.

Богата историја
"У насељу Сењски Рудник сада живи око 450 становника, а шездесетих година прошлог овде је живело више од 1.000 рудара", објашњава кустос Музеја угљарства Мирослав Николић.
"Насеље је имало железничку пругу, две болнице, а једна је по опремљености хирургије била одмах иза ВМА а радиле су и термоелектране, штампарија и биоскоп", каже Николић.
Министар културе Небојша Брадић рекао је да очекује да ће у мају почети претварање Сењског Рудника, најстаријег рударског места у Србији, у еко музеј, како је предвиђено пројектом Савета Европе, који је за ту намену издвојио 1,5 милиона евра.

"Ми смо тај пројекат потпуно подржали, а реч је о месту рађања српске индустријализације, и очекујем да се све одвија како је и планирано и да ће Сењски Рудник, у коме је снимљен и филм "Петријин венац", наставити да живи и после рударења", рекао је Брадић Тањугу током боравка у Јагодини, поводом позоришног фестивала "Дани комедије".
Реч је о пројекту "Интегрална обнова културног наслеђа југоситочне Европе", у којем су још два локалитета из Србије - манастир Бођани у Бачу и Феликс Ромулијана у Гамзиграду- а сви су у првој групи приоритета, међу 26 локалитета на Балкану предвиђених за обнову.
Почетак радова биће означен симболичним подизањем заставе Савета Европе.
Иницијатива је потекла из Музеја угљарства у Сењском Руднику, који је основан 1974. године и у коме је на два спрата, на површини од око 800 квадратних метара приказано како у том месту копао угаљ од 1853. године.
Уз "Александров поткоп", једну од првих улаза у јаму рудника, названу по тадашњем краљу Александру Карађорђевићу, која ће бити еко музеј, једини на Балкану под земљом, пројекат предвиђа реконструкцију зграде музеја, машинске радионице, парне машине, торња и рударског лифта који је око 150 година спуштао рударе у јаме и враћао их на светло дана.
Напуштена зграда болнице биће претворена у хотел са око 30 соба, а зграда бившег Дома културе, у којој су се дешавали сви важни догађаји у историји рударства, биће претворен у центар за уметнике.
Планирана је и обнова цркве Свети Прокопије, која је добила име по заштинику рудара, улице са калдрмом, неких станова који су грађени још пре Првог светског рата у којима се и даље живи.