SENJSKI RUDNIK

Evo jednog lepog članka iz 2007. godine, kao ilustracija samo jedne od mnogobrojnih vrednosti koje se nalaze u Senjskom Rudniku.

Мезимица на пару Зоран НИКОЛИЋ, 08.10.2007

Убедљиво најстарија рударска парна машина у Европи, можда и у свету, налази се у Сењском руднику, надомак манастира Раваница, и ради већ 135 година!

Почела је да се загрева у 19. веку, као од шале је преко главе претурила цео 20, да би и данас, у првој декади 21. века, тутњала пуном паром.

Да чудо буде веће, ова машина није експонат оближњег Музеја рударства, јединог таквог у Србији. Она је свакодневно у функцији: њен механизам покреће лифтове којима се три смене рудара свакодневно спуштају 150 метара у утробу земље и, наравно, излазе из ње.

Како нам је објаснио кустос Музеја рударства Мирослав Николић, машина је направљена 1872. године у Грацу у аустроугарској фабрици "Јожеф Кереши".
- Најпре је инсталирана у руднику Врдник на Фрушкој гори 1876. године - почиње причу о рударској "мезимици" Николић. - Тамо је радила све до 1922. године, а онда је пребачена у Сењски рудник. Пратили су је рудари који су кренули у потрагу за послом. Од тада је овде, код нас. Ова необична направа ради на водену пару, а огромни зупчаници на које су намотане сајле које тегле безмако век и по лифтове смештени су у посебној просторији на површини рудника. Ту је и њен "газда" Слободан Ђорђевић, који са поносом показује тајну њене дуговечности:
- На најважнијем делу механизма налазе се дрвени зупци! Израђују се искључиво од грабовог дрвета и правимо их у нашој машинској радионици. Одржавање машине је крајње једноставно, јер, када се дрвени зуб поломи, избијемо га чекићем и - заменимо.

Тако ово рударско "сокоћало" ради без обзира на то да ли има електричне енергије или не. Поред рудара у окно спушта и лакши репроматеријал.
- Ово је сигурно једина таква машина у Европи, а највероватније и у свету - додаје Николић. - До сада су долазили најпознатији инжењери из Европе који су хтели да утврде њену аутентичност. Експертизу су правили струњаци за техничке науке из Велике Британије, Словеније, Португала и Шпаније.
Утврђено је да је заиста 1872. њена година производње.

Већ деценијама су рудари врло поносни на своју машину, а посебно су били узнемирени када је једна британска делегација долазила 1970. године са намером да је откупи. Ондашњем руководству било је понуђено да се одрекне машине, а да за узврат ови инсталирају ново, модерно постројење са истим својствима. Енглези су брже отишли него што су дошли, пошто су брзо схватили да не могу да се домогну рударске "мезимице".

У оквиру "Рембаса", чији део је и Сењски рудник, налази се и Сепарација, место где се пречишћава ископани угаљ.


Тамо послују још две парне "прапрабаке".
Управник Сепарације Предраг Антовић са поносом показује локомотиве - једну направљену 1899, а другу 1906. године. Тежа има 38, а лакша "само" 27 тона:
- Обе локомотиве су исправне и редовно их сервисирамо и одржавамо.

До деведесетих година су радиле превлачећи руду, а сада се надамо да ћемо им наћи нову, вероватно туристичку намену.

Није чудо, кажу овде, када дођу Белгијанци да виде какве смо шинске лепотице сачували. Међутим, када се деси да страствени љубитељ железница само због тога дође из Јапана у Ресавицу, онда је то заиста догађај. А, било је и тога.
Пењемо се у локомотиву са првим машиновођом Драганом Гилевским. Док прича како ова старина дејствује, тврди нема бољег роштиља него овог, из локомотиве. Гледамо га са неверицом.
- Пријатељу, ставиш жицу са роштиља на лопату, на њу месо, па онда унутра, у котао где се ложи ватра - сликовито објашњава Гилевски. - Нема бољег меса од њеног, ма нашег, железничарског...


МУЗЕЈ
У овом месту смештен је Музеј рударства, једини такав у Србији и овом делу Европе. Ту су алати, који потичу још из трећег века. Управо овде је сниман култни филм наше кинематографије "Петријин венац", а нема човека у околини који није окусио рударски хлеб. Чак је и локална кафана уређена тако да изгледа као унутрашњост рударског окна, па са зидова на посетиоца светло бацају рударске лампе.


ПИТАЊЕ ЗА СЛОВЕНЦЕ
Приликом једне посете из Словеније, двадесетак стручњака је хтело да виде парну машину. Двојица међу њима су стално понављали како су они технолошки супериорни, а када су их питали шта се дешава када се њима поквари чип на машини, они су објаснили да траже део у магацину, па ако га нема, наруче од произвођача и да све то потраје и по неколико дана.
- Е, рекох им ја - сетио се Николић - да код нас може само да "зариба" дрвени зубац, да га ми избијемо чекићем и ставимо нови. И све то траје два-три минута.